Delo

384 Д Е Л 0 тактику графа Тпсе, иступи нзлибералне страике, али су графу Тпси нзрнчно наговестили да, н ако њега не могу да погпомажу, ипак неће да приђу опозицпји. Граф Андраши, међутим, покуша да преговара о примирју између либералне странке и опознције, и од ове добије обећање да бн она пристала на једну умерену измену нословника, ако би граф Тиса одступно у корнст каквог човека који није тако омражен као он. Граф Тпса није хтео да чује о овим условима, изјавпвши да је постављање и одпуштање министара прерогатива круне, и да је његова дужност да доврши дело које је заночео. Круна, међутим, одлучи да распусти парламенат и да апелује иа бираче да лн они одобравају опструкцију или не. Распуштање парламента извршио је краљ лично, 21 децембра, једним говором у коме је позвао народ да „изјави своју вољу“ у погледу „непомућеног и успешног функционнсања слободних народних институција,“ ношто „ове институције сада не могу да функционпшу због унутрашњих сметња.“ Док је у будимској палати вршено расиуштање парламента, дотле је граф Апоњи са члановима народне странке, којнх је било око 30, отншао у клуб странке незавпсности и изјавио да његова страика формално усваја програм странке независностн, тј. потпуно одвајање Угарске од Аустрије, сем личности заједничког владаоца и обавеза заједничке одбране. Граф Андрашп н либералн којп су са њим иступили из владине странке ннсу могли остати равнодушни. Они ириступе опозпцији и са странком незавиености, с клернкалном народном странком, п с Банфиевом или повом странком образују коалицпју за изборпу борбу. Овај корак графа Андрашија имао је одсудан утицај на псход изборне борбе, јер су говорници из оиозицпје па тај начин успели да неутралншу или чак н да задобнју великн број либералннх бирача, доказујућп да нравог либерализма пма у сједињепој опозицнјп, јер је њој прпступио и спн велнког либерала Андрашпја, а не у Тпсиној странци која жели „да прода земљу аустријанцима ношто зануши уста парламенту.“ Име Кошутово које је још амајлија у Угарској; речитост п енергнја графа Аиоњиа, којн је у накрст прошао Угарску заступајући програм странке незавпсностп; беЗобзирност барона Банфија; бескрајна епергнја поједннпх агитатора; и име графа Апдрашија, —све је то одлучнло бптку н донунило пораз либералне странке која је у Угарској владала 38 годнна па основу споразума од 1807.