Delo

390 Д Е Л 0 ашвот, све што имамо ослања се на ту земљину кору, која нас с времена на време протресе час јаче час слабије и тпме нас опомене, да пажљиво загледамо у њену природу, да добро упознамо иа чему стојимо. Друго, из тога часоииса видимо, да се тамо саопштавају и подаци са сеизмограФа из београдске опсерваторије, које доставља лнчно сам г. Милан Недељковић, директор опсерваторије. Та нас је поЈава веома обрадовала и искрено смо је поздравили, Јер из тога видимо да се и паша земља постепено приближава коннерту културних држава час с једном, час с другом- научпом тековином. II код нас се, са временом, развијају ноједине научне гране, које захтевају и стручне раднике да их обделавају; то је непосредна последица јаког научног развоја око нас и наше искрене тежње: да пристансмо уз тај културни нокрет, да и ми корачамо напред. На то нас гоии и оншти научни интерес и специјални патриотизам, жеља да видимо нашу отаџбину као моћну и угледну краљевину. Ко неће од нас искрено поздравити сваки корак који томе води? Нарочито се писац ових редова много зарадовао тим саопштењима београдске опсерваторије, јер је у њен развој и њено напредовање унео скоро 14 година свога рада, а осим тога, та су саопштења предмет и његовога стручпога занимања. Депа је појава н то, што је г. М. Недељковић отпочео слати те извештаје у Беч (одакле се они заједно са осталима растурају по целоме свету) одмах по своме повратку са једне конФеренције аустријскнх директора опсерваторија, која је одржана у Инсбруку у септембру 1905 године, а на којој је он присуствовао као гост. Узгред буди речено, он је на тој конФеренцији представљао Србију и, ваљда својом иницпративом, потчинио је и београдску опссрваторију одлукама те аустријске конФеренције и тиме је, можда и нехотице, сав опсерваториски рад увео у СФеру бечких научних интереса, што, до душе, није тако тешко постићн, јер наука не зиа за политичке поделе народа, као што су то толико пута износили баш бечкн научници. Кад будемо износили организацију српске сеизмолошке службе и њен програм, онда ћемо се и овога нитања дотаћи мало изближе. Главна нам је намера, да овде изложимо читаоцима: какво је сада стање у земљипој кори, на основу свих саоиштења, објављених у поменутом часопису, с нарочитим погледом: како је то баш па ономе делу те коре, који чини нашу отаџбину. За сада имамо у целини иодатке за месец јануар1 ове године, па ћемо се на њима овом 1 Због ме!јуиародне заједннце датуми су ио новом календару.