Delo

36 Д Е Л 0 сви се осмејкују, а он ће на то: „Шта! мора бити да ми се нешто омакло. Требало бн уобичајити те звати сваку жену Софијом.“ Оливије Бертен, веома уздржљнв, обично је на такво питање, одговарао; — А ја, ја сам задовољан и са својим моделима. Онп се претвараху да верују у то, те је Ланда, који је трчао за сваком сукњом, падао у занос пред помншљу о свнма леним залогајима што корачају улицама, о свима младим момама које, за десет дииара од часа, стоје иаге пред сликарем. Што се боце више празниле, ова старина, како их је звала младеж из Серкла, сва ова старнна, чије је лице подилазила румен, иадала је у ватру, покренута распаљеним страстима и унутарњом ватром. Рокдпјан, иосле кафе, издавао је истинитије тајне, заборавио је женскиње из отменога света и почео да слави обнчно јавно женскиње. — Париз је, велн он, с чашом кимела у руци, јединп град у коме човек пе стари, једини у коме се може наћи, и када је човеку педесет година, само ако је снажан и добро очувап, осамнаестогодишњих цура, анђеоски лепих које га воле. Ланда, који пође Рокдијановим трагом после лпкера, одушевљено му је одобравао, па иоче да набраја све цурице које га још и сада обожавају. Ну Ливерди, сумњало и који вели да тачно зна шта вреде женскиње, прогунђа: — Јес', оне вам то кажу, да вас воле. А Ланда ће на то: — Опе ми то доказују, драгане. — Тп се докази не броје. — Али су за ме довољни. Рокднјан кличе: Ма оне тако и мисле, муку му! Та мислите ,ци вн да лепа, мала дваестогодишња луднца, која већ пет илн шест година светкује по Паризу, и коју*су сви наши брцн навикли пољупцима н искварили јој укус на њпх, мислите ли да зна она да разликује тридесето-годишњега човека од шесето-годншњега. Ево, кладим се са вама дајењој мнлији, срцу њену, ама баш мнлнји какав старн банкар од каквога младога смоље. ’ Нна ли она, мислили опа о томе? Зар се у наших људи води рачун о годпнама? Е, пријатељу, ми се подмлађујемо белећи, и