Delo

40 Д Е Л 0 из вароши, да гледају цвеће одгајеио у стакларама, н да се дпве, као што се у позорпшту дивимо нризору из живота, представи што је, у срцу Париза, даје лепа природа. Већ годинама Оливије Бертен долази свакога дана у ово омнљено место, да гледа Парпжанке како се крећу у своме правоме оквиру. „Ово место као да је ств'орено за лепе одеће, говорио је; овде улевају грозу људи рђаво одевени.“ II по љему је лутао сатима, и иознавао сва дрвета и све посведневне шетаче. Ишао је поред Анете стазама, погледа расејана шареним и покретним животом ове баште. — 0 љубави! кличе она. Пред њоме је било мало мушкарче плавих коврџица, које гледаше у њу својим гшавим очима, зачуђена и раздрагана лица. Затим она одржа смотру над свом децом; и од задовољства што внди ове живе лучице у тракама, она постаде отворена и разговорна. Ишла је ситннм корацима, говорила Бертеиу своје примедбе, своја мишљења о малишанима, о дојкињама и матерама. Када би наишла на које пуно дете она би клицала од радости, а бледа деца су будила у ње саучешће. Он .је слушао њу, она га је впше занимала од малишана, и мимо то није заборављао своје сликарство; те је шапутао: „Ала је дивно!“ мислећи да треба да изради једну дивну слику, а на њој један кут овога шеталишта, киту дојкиња, матера п деце. Како да на то сад није мислио? — Волиш ли тп те голуждравце? — Обожавам нх. Видећи како их она посматра, он осетп њену жељу да пх узме у наручја, да пх грли, да их држи на рукама, сгварну п нежну жељу будуће матере; и он се чудио томе тајноме нагону, скрнвеноме у овоме женскоме телу. Он се користи њенпм расноложењем за говор, те је испитивао њене склоности. Она прнзнаде, с милом безазленошћу, е се нада успеху и слави у отмепоме свету, желела је добре коње, у чему се разумевала као какав џамбас, јер су они одгајивани иа једиоме делу мајура роисијерскпх; н нпје се више брпнула о своме веренику него о стану, који се увек може најмнти од мноштва спратова што се издају. Ириближише се језеру по коме су лагано пливали два ла-