Delo

66 Д Е Л 0 Пздалека се зачу страшан жепскн узвнк: „спасавајте дете!“ — „Држите је“ — повикаше. — „Скочиће у ватру и пропашће.“ Чух иза себе неко комешање и онај исти узвик: „Пуштајте!.. то је моје дете!“ — „Држите је!“ одговорише. Нисам могао пздржатп већ полетим. Обузе ме ватра и днм, кров се заљуља, из дпмњака почеше падати онеке. Осетио сам да ми се коса поче прљити, те се повучем срдит. Да глупе сентименталности! — помислих — за шаку људскога пепела — себе накараднти? Још ће казати да сам по јефтину цену хтео постати јунак“!... У том ме гурну нека млада девојка, која је јурила у колебу. Чух тресак избивених окана, а кад изненадни ветар растера облак дима, видехје на прозору, тако јако нагнуту унутра, да су јој се виделе ирљаве ноге. „Шта тп радиш, будало“?... — викнух — „тамо је сад лешина, а не дете“... — Јагња! ходи овамо!... викаху из гомиле. Таваница паде тако, да варнице избише до неба. Девојке нестаде у дпму, а мени се смрче пред очима. „Ја-гња!“ —опет се зачу тужан глас. „Одмах!.. одмах“!.. одговори девојка, пролазећи поред мене. •Једва је носила у руци дете, које се пробуди и поче викатн што га глас доноси. — Дакле, дете је живо? запитах. — II потпуно здраво. — А девојка... је ли то његова сестра? — Боже сачувај! — одговори он — сасвим туђа, шта више она служи код другога газде и иајвише, да јој је петнаест година. — II ништа јој ннје било? — Опрљнла је мараму и мало косу. Кад сам долазио овамо видео сам је; грабуљала је кромпире пред тремом и нетачно певушила нешто. Хтео сам јој изразити моје прнзнање, али ми одједаппут искрсну у паметн њено дивље одушевљење и мој такт норед туђе несреће и.... тако ме беше обузео стид, дајој нисам смео ни речи рећи... „Такви смо ми“!.. — додаде и поче штапом кидати гранчице, које су расле крај пута. На небу се појављивале звезде, а хладни ветар доношаше са баруштипа крекетање жаба и писку водених птица, које се снремаху на спавање. Обичпо смо обојнца у то време нравили нланове за будућност, а данас ни једап уста није отворио. Алн ми се зато чинило, да нам џбуновп око нас шапћу! — Такви сте ви!.. (Превела е пољскога Ј. /Ј. /1онтнијевићева) Болеслав Прус