Delo

БОЛЕСЛАВ ПРУС 65 Св. Флоријана према пожару, н сељака, који се запео, држећи у обе руке празну канту. Од њих сам чуо да је кућа затворена, јер*је газда са женом отпшао у поље. „Ето ти план зидања!... помислио сам. — Кућа гори, као да,- си је прахом набио“... доиста, за неколико минута, цео је кров био у пламену: дим је штипао за очи, а ватра пекла тако јако, да сам се из бојазни за капут, морао повућн два три корака натраг. Међутим дотрчало је више људи с чакљама и водом: једни су почели разваљивати плот, коме ништа није нретило, други сипаху воду из канта, тако, да су, и нетакнувши ватру, исквасили сакупљене, а једну су жену изврнули на земљу. Знајући, да осталим кућицама не прети никаква опасност, нисам им чинио никакве примедбе; а ова се нначе нпје могла спасти. Наједанпут неко викну: „Тамоје дете, онај мали Сташа!“ — Где? — запиташе. — У кући, спава у кориту под прозором. Него нека неко избије окна, па ће га можда извући још жива“. Али нико се не помери. Слама је на крову већ била сагорела, а рогови се сијали као изгорене жице. Признајем, кад сам то чуо, срце ми је некако необично закуцало. Ако нико не хтедне — помислио сам — ја ћу поћи... да се дете спасе, довољно ће битн и по минута. Времена има и сувише, али — каква је паклена врућина!... „Та нек’ се крене когод! — викале су жене. — 0, ви кукавице, нисте вредни ни да се назовете људима“!... „Онда скачи сама у ватру, кад си тако паметна! — обрецну се неко из гомиле. — Тамо је сигурна смрт, а дете је слабо као пиле и онако већ више није живо“... Лепо, Бога ми! — помислио сам — нико се н не помера, а ја се још иредомишљам! Ма да ме је разум одвраћао, неки ме је ђаво ипак терао у ту опасност без циља... Зар ја знам рде лежи дете? Можда је испало из корита? Греде су се већ биле претвориле у угљевље и с потмулим треском почеле се нагибати. „ Али се најзад треба прогурати тамо — мислио сам сваки је мпнут скуп. Та дете не може изгорети као црв“ „Али ако већ више није живо? — одговори обазривост — онда је штета п за капут“... Дело, књ. 39. 5