Delo

0 ИРОПОРЦИОНАЛПОМ ПРЕДСТАВНИШТВУ 71 говој' бројној вредности и т. д. Пошто је број дон.унских места по.}1рироДи ствари мањи од броја листа, то је очевидно да свакој листи може ирипасти или само једно или ниједно допуноко место. н. пр. 14710 гласова, распоређених на листе I, II, III, IV . шГовај начин I II III IV 6770 5830 729 1381 и за 10 места која се имају избором попуннти, изборни би количник 9 био 1 у-— = 1471. Бројеви ац а2, аз, а^ били би по листама I II III IV 4 3 0 0 према чему остаје 3 допунска места. ОстаЦИ П, Г2, ГЗ, 1*4 били би I II III IV 886 1417 729 1381 па дакле допунска места била би дакле распоређена на овај начин: I II III IV 110 1 Прва листа добила би свега 5, друга 4, трећа ни једно, четврта 1 изабрано лице. Систем је у употреби н. пр. у неколико изборнпх округа у Швајцарској (Женева, Фрибург, Тесин) он је код нас уведен за изборе посланика Уставом од 1888 год. У француској је предлаган 1896 год. од једне јаке групе посланика. Замерке које се чине систему највећих остатака своде се на ово: 1° По њему допунска места добијају и оне листе, које немају ни битног услова којп би у принципу требалн имати да би у опште могле добити својих представника а то је: да имају бар толико гласова колико износн изборни количник (Ј, т. ј. колико је потребно бар за једног представника. 2° Дешава се да он нарочнто фаворизира једну бирачку групу, у случају н. пр. кад ова има више својих листа у истој