Delo

Д Е Л 0 Ј 9 изборној областн и кад су сви остацп, што одговарају тим листама, такви да им се мора придати но једно допунско место. 3° У случајевпма кад има да се бира непаран број, 2 п-ј- 1 представпика дешава се да једна листа добије број гласова који је већи од (п + -,) 0 а мањи од (п + 1) 0, па да дакле има апсолутну већину а да међу тим добпје само п представника, т. ј. мањнпу у својој изборној области: довољно је да остатак, што одговара овој листи није толики да и њему припадне једно допунско место. Узмимо н. пр. случај кад у изборима суделују три листе I, II, III са 3000 гласова распоређених на овај начин: I II III 1600 700 700 Изоорпп је количнпк ——— = 1000, према чему ће количнпци О листа и остацн бити по листама овако распоређени: I 11 III количннци 1 0 0 остаци 600 700 700 Листа I добиће по количнику 1, а листе 11 и III по остацима 2 представника, тако да листа I кО.ја има апсолутну већину има два пут мање представника но скуп осталих листа. II кад би се то деснло у више изборних округа једне земље, могло би се п. пр. десити да странка која међу бирачима има апсолутну већину не може владати. 81гиуе-ев (Најшателски) систем. Састојијј се у томе да се сва допупска места придаду оној листи, која буде имала највећи број гласова. Овај је систем за једно кратко време био примењиван у неким изборним областима у Швајцарској гдеје дао врло рђаве резултате. У Белгијп је 1899 изазвао читаву буру од негодовања, стншану тек пошто је нројект закона, којим се хтео увести као државнн изборнн снстем, био тргнут и клерикално министарство, које га је иокушало увести, дало оставку. Недостаци су -система очевиднн и чнне га много нерацноналнијим и од самог система већине: по њему се н. пр. врло