Delo

0 ПРОПОРЦНОНАЛНОМ ПРЕДСТАВНИШТВУ 81 листа/које немају пун колпчник, па се тек онда допунска места расп^ређуј^ на лиоте према остатцима. У ранпјем излагању разних изборних система увођених у изборну праксу речено је да у погледу рационалности 81гиуе-ев систем -^тоји најгоре. Излажући тај систем навели смо апсурдно^тЛГдо које он доводи и које су учиниле да он буде одсудно одбачен у изборним областима у којима .је била покушана његова примена. Данашњи наш изборни систем није у томе погледу ни у колико изостао иза 81гиуе-овог. Бгшо је лако предвидети да ће и он довести до истих аномалија до којих је доводио и поменути систем. Довољно је, у осталом бацити један цоглед на наше изборе од 1904. год. извршене по томе систему па да се увиди до каквих резултата он може довестп. Распоред гласова на пр. у Београдском округу, где је имало 9 (I—IX) листа и 4 посланичка места био је овакав: I II III IV V VI VII VIII IX 5.328 2.648 1.975 1.134 1.132 1.184 750 251 264 Пошто је само прва листа имала квличник (0 = 3819,250) то је она, поред свега тога што њен број гласова стоји према укупном броју гласова у округу приближно као 5: 14, добила за себе сва четирн посланнчка места. По систему пак од 1888. год. листа би I добила 3 а листа II једно посланичко место. У Ваљевском округу, где је имало 6 листа (I—VI) и 5 посланичких места распоред гласова на листе био је овакав: I - II III IV V VI 6.941 5.380 2.013 2.307 729 646 Количник (0 = 3-721,5) добиле су само листе I и II, тако да је листа I добила 4 а листа II једно посланичко место; остале су листе остале без и једног представника. По систему од 1888. год. распоред би посланичких места био овакав: I II III IV V VI 211 10 0 Проучавањем резултата избора од 1904. год. пада у очи да се ови мало разликују од оних до којих би довели избори по принцину релативне већине и да се често са њима и поклаДело књ. 39. 6