Delo

82 Д Е Л 0 пају, а да је њима, са малим изузецима, потиуио иромашено оно што се у начелу тражи од пропорционалног представништва. Па кад се већ пристаје на то, зашто се онда гломазна изборна процедура, скопчана са данашњим изборним системом не би заменила много простијом нроцедуром система аисолутне већине? Овај би систем норед свпх својих недостатака, које у осталом има у јакој мери и наш данашњп систем, бар допуштао да п слабе нолитичке груне имају својих представника у скупштини п применивши га на мале изборне области, на које бн земља била нодељена, омогућио би изборе ио личностима а не но лнстама, чиме бп воља бпрача била много мање ограничена ио што је избором но листама. Али, кад се већ хоће принцип проиорционалности, требало би га бар нрпменити иа најрационалнпји и за наше прилике најподеснији могућни начин. II у томе погледу ми смо одлучног мишљења да би нам се требало вратити на изборни систем уведен уставом од 1888. год. у вези са изборним законом од 25. марта 1890. год., тј. на спстем највећпхостатака. Не мислимо тиме рећи да сматрамо спстем за савршен нити да се он бар у довољној мери ириближује савршенству. Ни њнме се ие постиже увек права нропорционалност; и ону извесним случајевима, на које се може иаићи у изборним борбама, доводи до нелогичности, о којима је у осталом напред била реч. Али довољно је уноредити га са осталим досадашњим системима нропорционалног нредставништва па да се впди да су у њему те нелогичности још најмање као п то да су случајеви, у којима се оне могу дешавати, мање чести но у осталим спстемима те врсте. Замерка на ир. која се чпнп систему највећих остатака да по њему допуиска места добијају и оне листе које немају бар толико гласова колико износи изборни количник, ннје толико јака; она би имала вредностп кад бп се у опште могла остваритп потпуна пропорционалност. Ненравилност би очевидпо била знатно већа кад једна листа, чнји би број гласова бпо за нешто мало нижи од количника, не бп добила ниједног нредставника, као што ,је случај код осталих система пропорционалног иредставништва. Нешто јејача замерка да систем нарочито фаворизира ценање једне политичке груне иа више листа у једној изборној области, којим се поступком може по кашто постпћи да