Delo

ВАСГШТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ 87 Редак је случај да човек донесе на свет, већ самим рођен^ем, подпуну ову ману, муцавост. Обично се доноси само нвДА склоносг за теже говорење уопште. Та је мана више у мозгуу и живцима него у говорним органима. Таква деца проговбре^-доцније од остале, а нарочито тешко изговарају извесне суКдас^ике. Из тога се после развије муцавост, поглавито као последица рђавих прилика у којпма дете одрасте, или чак и због погрешна рада на поправци ове мане. Међутим се ова склоност не мора увек развити у праву муцавост само кад су васпитне прилике дечје добре. Да вам испричам Живин случај, па ћете видети и те рђаве васпитпе прилике и поступан развој његове мане. Напомињем, да он сада стоји врло добро с говором према ономе како .је некада стојао. Као и у већини других случајева, тако се и код Живе еастојала с почетка мана само у томе, што је проговорио доцкан тек у почетку треће године, и што је уопште тешко учио говорити, и ако је све разумевао. А кад је већ стао говорити, све је јасније излазило на видик, да је, поред гласова р н л, које многа деца упочетку не могу изговарати, он тешко говориојош п гласове: о, п, д, т, г, к, м, н, а и неке друге мање приметно, нарочито кад су у почетку речи. У првп мах канда није ове гласове тешко изговарао и у средини речи, но о томе нема тачних података. Кад Живину муцавост опазише његови родитељи, пренеразише се. — Тешко мени, зар да ми дете буде муцавац! — завапи уплашена мати. — Боље да га видим мртва, него муцава! — јекну отац зловољно. Тиме већ би обележено неправилно и претерано, управо очајно, становиште родитељско у овој својој недаћп, и ако она није била безизлазна. II мали се је Жива од ових родитељских излива страха и очајања био веома поплашно. После тога настаде грозничаво поправљање детињега изговора н гоњење, да поједпне речн пзговара по више пута узастопце, док их не бн пзговорио како-тако „течно“. То су