Delo

113 ЗЕМЉЕ ПЛАЧА 107 чнн, па млате ш њиме к’о пратљачом по глибу; они уживају н благују к’о шехити у џехенету, а ово друго све полппса к'о хајван од крепаћа. II пе би чо’јек ни жалио што је то тако, па кад бн знао кад ће томе јаду једном бпти крај... — Ој, моја јадна мајко! кад ме роди, што ме не удави?... уздахну Крсто тако дубоко, да се н трава пови испред њега а за његовим уздисајем. — Ах, наша лијепа и жалосна Херцегознно! Бог убио наше старе, што н' умједоше братски живјет' и бранит’ они грумен свете земљице, — но се клаше око крста и ибрика, те изгубише и душу и оба свпјета, и нас оставише да се мучимо к о змп.ја у процијепи а све због њпхова кењчилука!... — Вах, наша питома Подвележп!.. Ох, наш кукавни таксирате!... Шта ли садекана раде наши родитељи?.:. зађе Мујо. — Па наша браћа и сестре?... пројеча Крсто. — Па јолдашн и кардаши и јарани наши?... — Па тек... их!... Знаш ко?... — Стоја и Сафира... - Јес’, оне... Ааах!... јекну Крсто, протеже се и знјевну као да сву ноћ није спавао. Мујо пак пуче прстима онако у ваздух, па се ухвати шаком за лијеву страну од прси, изврну се наузначке, зажмури, подави руке под главу, отпухну кроз брке и регну на небо, сасред кога се блиставо и несносно сјаше зажарени колач врелога сунца као груда воска. — Па шта, демек, раде — шта хесапиш? Шта би рек'о да раде садекана?... запитаће Мујага Крста послије предисаја п ћутања од неколико декпка. — А шта, де! Родитељи, к’о родитељи, чезпу за нама и копне од живе жеље баш к’о санта леда на сунцу, и боје се да не пијехну прије но нас јопе под старијем шљеменом својијем очима виде. Браћи падамо на ум кад-гођ не могу да отаљају рад. Сестре вену за нама све док се не удају, јер није ласно бити безбраткиња. Другови нас кад-и-кад спомену нри пуном бардаку. А оне ...е, ту ти н'умијем посигурно рећ'; може бит' е се сад грче у туђем наручју и другога цуцају у крилу... мудроваше Крсто. — Шта бо, црн пе кук'о и са мном заједно!... разрогачпвшн очи, не даде му Мујо нн издушнти : — Не, џанум, то нпкад