Delo

106 Д Е Л 0 што је с њом претурио, ашикујући и чувајући он козе и овце а она јањце и козлиће. Усне му заиграше а тежак му се уздах оте из прсију, кад се опомену да мајци нпје могао од стида признати да воли Стоју и она њега, и да је наговори да му је проси. Утолико приспје и ђавоља солдачија, п оте га и од чобаннје и од мајке и од.куће и од завичаја и од — Стоје. Сјети се, колнко му се мучила стара мајка неће ли га. као јединца нзбавити од солдата; колико је пута клепнула с молббм на,надлежне до у Мостар, колико је пута облијетала око попа и кнеза и митила их да се они заузму за њ. и све за све — банбадава! Но, баш за инат што је он син Богданов, швапска га војна команда у Мостару шчепа за јаку па под телећак. И лецну се као да га ко убоде ножем, кад се спомену мајчине цике онога часа кад га зграбише у касарну и простачког јој, као просте планинкиње, запомагања: „Попе, а мој Крсто?... Не дај, по Богу си отац — одведоше ми га!.. С те га мисли мисао одведе на све грозоте тих дана п у касарнн, н пред касарном, и на станици ђе по сто мајака за отргнутом ђецом нз једнога гласа кукају, и у жељезници до Беча ђе је пјесма с вином и ракпјом ојађено срце разгаљпвала, и у Бечу, и пред Бечем и за Бечем и свуда, свуда докле ње* мачка стопа допире. II дође му тешко — тешко, Боже једини, као да је ко на њ млинско камење навалио. Ма, брате, ко нам ово насека на врат — Бог јакосни наредио: свака му се сатвар скаменпла, а гроб му се џомбосо хиљу-хиљада лаката пспод земље, па се на њ свијет навирпв'о те химбрет узим’о! — одједпом ће Крсто прекинути мучање. — Да-бог-да, брате!... настави Мујо: — Куд ће ти гори зпјан, но кад сам од свога живота капац нијеси? Шта смо, џанум, и ја и ти и сва ова хордија, до робовн, баш к'о камџија у поганској руци овог швапског хаинсуза ћесара и његовијех лала н већила. Измећаримо и.м џабе истер-истемез, а вазде газда од најамника одадере — те и они од нас. А данассјутра, кад те салте поћерају, завалићеш за њихов пуки ћеиф неђе долину самијем собом, — па: изио вук магарца! Жалије је, болан, ћесару једног коња ја ли дај-буди једног кучка но мене јал' тебе, — јер га, каже, кошта впше. Што тп је у данашњи вакат јадап пнсан, бр'те? Фукара и факир-фукара; стока без репа. Уфатило седам-осам људи ципан-цно свијет за нер-