Delo

113 ЗЕМЉЕ НЛАЧА 10» Е, што се ти.че нуцања, право да ти кажем, на ћесара бих пу’ц'о к'о на ђавола, а на султана баш к’о на ћесара, па кад би ми нешто запали... — А бн л’ у Турке гађ’о?.. — Може бит’ пр,’о њих ил' у Швабе око себе. А, дина ти, шта би тп радио па да окрене Швабо на Србију и на Црну Гору ?.. — Дипа ми, исто што и ти па кад би ћесар ударио на Турску... — Е, ондар смо баш браћа... — Браћа, ја!... II Крсто Мујову а Мујо Крстову руку стеже, па се Богом браћа братски пољубнше, као да су се сад након годину дана растанка срелн и жељним очима виђели. Кад бн при свршетку друге годпне њихове солдачије, стиже Крсту од куће писмо; у коме му мајка, између осталога, јавља: да се Стоја покварила н проневаљалила, н да јој је неки швапскп жандарм направио дијете, те се с њоме калијежило мимо иједну њену другу. Као да га гром звизну уврх перчина, тако га тај глас уби. Тих живих мука на том јунаку, просто, да је кабил, седамнаест пушчаних рана. — Ах!... јекну чупајући косе рукама и шкрипећи зубима: — Осветнћу се ја и за се и за њу и њој и овој швапској фукари — земља јој кости изметала, Бог јој јаки судио — н’ако мн се за стрв не знадбуде осле до Страшне Судије!... А, ђе си, Старгшо Новаче п Стојане Ковачевићу, да ме воднте у чету и гору зелену: да видите, шта је срце; да видите шта је снага; да видите, како с’ образ свети; да видите... ех! Некајте само лацмански гадови и тирјанске подрепнице, док с’ извучем из овог жежеља — знаћете кога сте за срце ујели и ко сам ја... знат’!... Мујо га тјеши ие зна како, а и сам неутјешан — кад вели: што се побру десило јуче, може и мени сјутра. II зла му се слутња обистини. Не прође ни неђеља дана, ето ти и њему од оца шаровите књиге, чија црна слова црне гласе кажу: да су његову Сафиру украли Шокци и одвели пут Мостара, ту је полатинили и један је од њнх привјенчао за се. Да је чуо да је сва бутум Турћија изгорела, та бп га вцјест мање норазила од ове. На очи му се навуче мрак н