Delo

114 Д Е Л 0 Наскоро иза тог им стиже и отпуст, и Крсто и Мујо, као каплари, изађоше из цареве војске, п вратише се дому своме запустошеноме здраво ма не п весело. II Хеј, брате, ко би рекао да је ово онај први Мостар! Сав се измијенио некако на лацманску, па бнх рекао да и сама Неретва друкчије тече сад но отпрпје. Преко ње је стари, римски, мост још наузгор, као и стара слава оних што га граднше; чак унеколико је пољепшан и покрпљен, као-год што је и стара слава љегових твораца сад у пјесми уљепшана и искићена. Још се држи више њега стара Кула, као ннјеми свједок робовања и мука уловљене српске раје како прије под султаномтако и сад под ћесаром. У колико је на Мостару, као каквој старинској турској тепсији, дух новог времена аустријском гвозденом руком зарезао печат препорођавања, у толико је он лбно шаренила и мјешавине старих и нових типова, западњачких и источњачких појмова, ћифтинских експлоатација, силеџијског терора и вапаја потпштених. На сваком иоље вишем бријегу око вароши бијеле се швапске тврђаве као наткапљене усовн; а између њихових зупчастих зидина вире топовска грла, те страше и варош и околнну и житеље и у варогаи и у околини. У њима, као и у старом преправљсном Граду, ларма сваког боговетног дана и ноћи од војске, оружја, труба, добоша и банде. По варошким улицама новијег, швапског, плана промичу кочије, екипажи, велосипеди; шећу се официри и капуташи с дамама испод рука, а око њих облијећу брзоноге пудлице и благосиљају их обријани фратри н милосрдне сестре. По модерннм дућаннма за ораховим банцима међу богатим еспапом препреденн Чивути гладе своје блиједе и префињене прсте са златним прстењем, и уз понизне н лукаве прегнбе намирисаних им тјелеса с мачјим погледпма чисто нукају свијет да код њих што-год пазари. А по дивним, новоподпгнутнм, хотелима видиш брадату господу, сједе за пуним чашама пива, чптају новпне, пуше, и нешто ромрнџају на њихов језик — не знам о чему, да би ми главу посијекао! А, као патријархални одзив на културну лозинку, пискавом