Delo

118 Д Е Ј1 0 А ’вако, нп ћу „Вука“ ни „Мурата“, јер, ако су тебп учинили зло, бели, нијесу ни мени добро — почем су ондар и моји ђедови били оно исто што и твоји а данас ја исто што п ти. Но, слушај ти, Обрене, хазурај нам за ове госте из Шумадије што љепшу вечеру, па таман ко плати! Надам се, неће ти пропанут’ док још траје која долина и чахир под кулом старога Омер-бега Алијћа. Благо му и са мном, кад сам му ’ваки!... окрену се шалити Мујо и куцву се руком у прси. — Точи, дијете!.., нареди Крсто, и испи претек пива са дна чаше. — Е, браћо, право да вам кажем, овај поганп ’Устријанац, откако дође у Босну, свако нам добро одузе, а само нам једно донесе — а то ј’ ово... И показа на чашу с пивом. — Какво добро, црно ти такво добро и са мном заједно!... брекну Мујо: — Добро ће бит’ салте ондар, кад се мало зацрвени те да бар личи на крв а не на зној к’о ’во сад!... — Ха-ха-ха!.. засмија се загријана дружина, а „Обилић“ се обрати Крсту: — Па господин умало синоћ не нросу крв. Видесте ли како с голим ножем искочи на бину, а закрвавио очима к’о курјак, кад стаде џелат да сече „Цара Лазара“? Занео се, јунак, и мал’ да не направи русвај. По јутру се дан познаје, — те, ако би кад-тад што било, уверен сам да г. Крста не би пожалио зноја за мало крви. И здрав ми, јуначпно!... Крсто се осмјехну и куцну с „Обилићем“, па преко рука испише чаше у искап. Два глумца и једна глумица почеше с полу гласа пјевушити: „Док је нама Милоша јунака, „Не боје се Срби од Туракал !.. — Бире амо! Мезелука, момче — хееј!.. кликну Мујага, па се окрену пјевачима: — Доста, џанум! Што да се боје Срби од Турака а Турци од Срба, кад, валај-и-билај и једни и други влаче виши и тежи жежељ но зељов Жерајића. Но ми пјевајте овако: „Док је нама Марка и Алије, „Не бојп се раја Аустрије!.. их!.. Глумци се ућуташе. Крсто попрати Мујову пјесму и настави: „Марко Швабе топузпном туче; „Ђерђелез пх спјече и вуче... ћихај!..