Delo

60 Д Е Л 0 — Говори, где су деца?! Она се на један мах промени. Дође некако строга, одступи неколико корака назад и подбочивши се поче: — Вуци се из куће, несрећо једна!.. Шта се дереш као луд?! Цео си комшилук искупио!.. Умукни једном, умукао за навек да Бог да!.. Пди ми с очију, рђо матора!.. Иди! -Јеси ли чуо, иди!.. II она га отпоче грднти. Али се онда предомисли, докоиа га за капут и заустави. — Остави ми дванајест динара! Он стао па гледа. Не зна шта да ради. Кроз тарабе вире комшиске главе пуне љубопитства. Дође га и стид од тога, чнсто се збунио, пустио њој на вољу и предао се на милост и немилост. — Остави, кад ти кажем. Јеси разумео! викну она љутпто. — Шта ће ти? — упита је он. — Тако!.. Треба ми и впше, тебе се ништа не тиче!.... ‘Оћу да попијем! Ја луда па га молим!.. II онда му хптро извади новчаннк из шпага, узе две десетице, опет му га врати, па настави: — Тако сад идп!.. Одмах иди!.. Не, чекај још нешто!... Умал' нисам за^оравила!.. Па га онда повуче и сакри иза врата, и на један мах прште у грохотан весели смех, лице јој се зажарило, она дошла некако лепа, љупка н умиљата, па и њему мило, те се не љути више; онда она притрчи к њему, загрли га, па затим гурну, викнувши му: — Торњај се једном из куће!.. и од^ури у собу. А он, под утиском овог неочекиваног напада, још стојн, трља оно место где га је она пољубила, смешка се, полази, враћа се, па опет иолази и опет се враћа, нешто размншља, хтео би и неће; па се полако нрикраде вратима, узе чашу воде и тпхо јој се приближи, па, кад се она није надала, он јој на један мах сручи воду за врат. Она врисну, скочи н докопа бокал, па јурну за њим. Деца дојурила па и она трче за оцем. Авлија се пролама од впке њене и дечије. Ержика стала на врата, па се тресе од смеха, а комшијске главе вире преко тарабе, па полу пакосно,. полу са завишћу шапућу: Остариће — а памет неће добити! —