Delo

ХЕНРИК ИБЗЕН ОД БОРЂА БРАНДЕСА I За писца је у опгпте врло неповољно кад није рођен у земљи, чији језик не спада у најраспрострањеније на лопти земљиној. II таленат трећег реда, ако се покаже у језику за којп се може рећи да је универзалан, стиче славу много лакше, него геније с којим се велики народи не бп могли добро упознати директним путем. А међутим, писцу је немогуће да напише ма шта пстински уметничкн на језику који му не би био матерњи. Пре свега, његови земљаци треба да осете у његовом делу правп мирис своје земље. После тога аутору остаје само да се иомири с овом алтернативом: или да тај мирис ишчезне у преводима, пли ће пак вештим и тешким радом, у чему се мало тумача одликују, истрајати, али ће тада дело задржати посебпт карактер, који ће његово шнрење учиннти спорим и тешкнм. Што је Хенрику Ибзену био довољан врло мали број година, па да буде чувен и слављен у свима земљама, то потиче на првом месту отуда, што је нисао у прози. Сваки зна, сваки схвата, да је много лакше преводити прозу но поезију. Сем тога, Ибзен нема стила, у реторичком смислу те речи. Он ппше кратким, простим и јасним реченицама, у којима се нпјаисе огледају у мислима а не у форми. С друге стране, његов се рад развијао стално у том смислу, да тезе постану свеопште. Поштојепрво писао драме у којпма се само скандинавска душа верно огледала, све је више н впше после радио за светску публику. По гдекојн детаљ показнвао