Delo

НА ОБАЛИ ДРИНЕ Што шумнш тако жалостивим шумом? Јецање твоје срце ми потреса, К’б црнамисб замагљенпм умом, Кад је немоћна дић' се под небеса. Што су ти вали мутни п крвави; Галија твојих весла поломљена? Где су ти деца — некад лафи прави II бојни поклич с босанскпх ти стена? „Ја немам деце, немам никог свога У земљи мојој легије мртваца Без крви, даха умрлнх отаца!“ „„0 немој тако! Свемоћног ти Бога!' Слободи твојој скори дан ће доћи Гусала јека јоште пма моћи!““ М. Зворнпк Авдо Карабеговић