Delo

X Е Н Р II К II Б 3 Е Н 67 времени драмски писац у својој земљи — огледа се Ибзенов утпцај још више него ли Толстојев. У Француској је Ибзен био обожаван као бог симболизма, у доба кад је тај манир био у моди. Он је задобивао срца шекспировским карактером својих срећно нађених и мистичних пнвенција — белим коњма у Розмерсхолму, странцем у Госнођи с мора. А затим су га славили као анархисту, за оно неколико година, кад се сматрало за лепо правити се анархистом. У својим изјавама на суду, анархисте су га спомињале међу својим инсппраторима. С друге стране, његова је техника створила школу, која се огледа на нример код Франсоа де Кнрела. У Енглеској се Пбзенов утпцај ограничио на Бернарда Шава, и уз пркос критичара, као Едмонда Госа и Вилијама Аркера, његова дела познаје врло ограничена публика. Ваља прнметнтн, да Енглезн у опште виде у њему савршеног материјалисту, али и одличног психолога. Геније треба да је врло обилан и дубок, па да сваки може мислити да сме да види у његовим делима најразноврсније и најпротивречније мисли. Норвежани су огласили Пбзена за радикала, пошто су га претходно сматрали као конзервативца; на другом месту пак, називалн су га једно за другим соцпјалнстом и анархистом, идеалистом и материјалнстом, и тако редом. Он је све то, и ннје ништа од тога; он је он сам, то јест нешто ћескрајно п сложено, као што је и само човечанство. Превео са француског Милутин Н. МилојковиК 5