Delo

90 Д Е Л 0 Лнце Анетино обасу она топла ра&ост којом поклони и обећања оживљавају црте на лицу женскиња. — Различак, рече, он је тако леп! — Добро, различак. Отићи ћемо да га, наручимо чим се вратимо у Парнз. II више не оде, привучена њему помншљу на накит који је већ покушавала да угледа, замисли. Она запита: — Треба ли много времена, иа да се изради тако штогод? Он се смејао, осећао је да се упецала. — Не знам, то зависи од тешкоћа. Ми ћемо ножуритн јувелира. Н^у од једном обузе тужна помисао. — Па ја нећу моћи да носим, пошто сам у жалости. Он је провукао своју руку испод руке девојчине, па ће рећи, прптискујући је уза се: — Па лепо, чуваћеш брош докле не скинеш црнину, а она ти неће сметати да га гледаш. Као и прошле вечери, он је ишао између њих двеју, држан, ухваћен, заточен између њиних рамена, н да би ‘видео како се њему обраћају њихове плаве једнаке очи, попрскане мрким зрнцима, говорио нм је наизменце, окрећући главу час једној, час другој. Како их је пуно сунце обасјавало, то је он мање сад мешао графицу с Анетом, али је све више мешао кћер с васкрслом успоменом онога што је била њена мајка. Њега обузе жеља да их ижљуби једну за другом, једну да би на њену образу п потиљку нашао нешто одане ружичасте и плаве свежине којом се негда онако наслађивао, и коју опет виде како чаробно уекрсну, другу јер је још увек волео, н што је осећао да од ње долази моћан позив негдашње навике. И .увиђао је, у овоме часу, и разумео да су његова жудња, која га је поодавна минула и љубав према њој оживеле виђењем њене ускрсле младости. Анета опет оде да тражи цвећа. Олнвије је више не дозва као да су га додир мишице његове и задовољство због учињене радости утолпли, алн је пратио све њене покрете, с оннм задовољством што се осећа кад се гледају бића или стварп што опијају и плене очи наше. Када се враћала, доносећи новн сноп, он је снажније дисао, тражећи, и ако на то није мислио, нешто од ње, нешто даха њена или топлоте њене коже,. у ваздуху што би заталасала својим трчањем. Посматрао је за-