Delo

ЈАКА КАО СМРТ 91 днвљено, као што се зора посматра, као што се слуша музика, с угодном дрхтавицом, када би се сагла, устала, подигла једновремено обе руке да поправи косу. А после, она је све впше п вкше, с часа на час, подстицала у њему буђење негдашњице! У ње је било осмеха, љуикости, покрета ко.ји су му у устима нзазивали укус негда примљенпх п даннх пољубаца; она је стварала од далеке прошлости, чије је тачно осећање изгубио, пешто слично просневаној садашњостп; она је побркала епохе, датуме, годнне његова срца, потпаљујућн охлађене осећаје, мешала, и ако он у то ннје ни сумњао, јучерашњицу с данашњицом, успомену с надом. Он се питао, претурајућп по паметп, да лп је графица, у пуноме јеку своје лепоте, имала ову вптку чар косе, ову смелу чар, ћудљиву, неодољиву, као љупкост какве животиње која трчи н скаче. Не. Бпла је впше расцветана и није била дпвља. Варошко дете, а затим варошанка, која се никада није насркала пољскога ваздуха и није проживела по трави, она је постала лепа у сенци зидова, а не под небесним сунцем. Када се вратнше у дворац, графица се лати писања ппсама за ниским столом код прозора; Анета оде у своју собу, а сликар изађе да тнета лагано, с цигаро.м у зубима, с рукама на леђима, кружним стазама парка. Алп се није толико удаљавао да би изгубпо из вида бело лице и оштар кров кућњи. Чим ње нестане иза честе шумске или џбунова шибља, на срце његово пала би сенка, као кад облак скрије сунце, а када бн се указала кроз какав пропланак шумски, он би застао којп тренут, да посматра два реда впсоких прозора. Затим би опу'Чио ићи. Осећао се узнемирен, алн задовољан, чнме задовољан? Свиме. Ваздух му се чинио чист, а живот леп, тога дана. II онет је осећао у своме телу лакоћу дечачку, жељу да трчн и да рукама хвата жуте лептире који су лебдели по руднни као да су били обешени о крај еластичног конца. Певушио је оперске арије. Више пута је узастопце поновио чувену Гуновљеву фразу; „Допусти ми да ти лице гледам“, и налазио у њој дубоко нежан израз који дотле тако нпје осетно. Од једном, он се упита, шта је могло да се деси те да се тако брзо промени. Јуче, у Паризу, био је незадовољан свнме, све му је било мрско, бно је љут, а данас је спокојан, задовољан