Delo

ЕТИ РОЛ Г Г-ђици Ј. Н. ч I Повешћу те, драга, у светове нове: У светлосно море бескрајног етира. Наћп ћемо тамо младе наше спове, У пучшш плавој вечнога свемнра... Ти ћеш ласта бити неодважпа, плаха, Ја ћу спви, смели, поноситн соко! На плећима снажним гордо и без страха Понећу те, душо, високо! високо! У висипе плаве, где ће јади паши Погпнутн најзад у широким грудма, Кб некада сновн међ’ свиреним људма. 0, далеко само! Овде живот страпш Полет да угуши и помути око! Полетимо гордо високо! високо! IIII Утрпнама веје месечпна мека... Нераздвојно, снлно загрли ме, драга! Осећаш ли већем како пз далека Кроз удове наше трајно струји снага,