Delo

д к л о 98 пред којнм другим. Никад пнсам помишљала: ту седи човек којн критнкује, изрнче свој суд о сваком мом тону увек сам само осећала: он мене разуме, појми, зато ћу датн, све што могу дати. Нар није међу нама била нека невидљпва веза коју нпко, сем нас двоје, није могао ириметитн? — Спгна! Она није чула његов узвик, нпје обратила иажњу иа тон љеговог гласа, већ је мнслпла само на оно што је хтела рећи. — Истина, катшто бпх саевим заборавила да сте ви у собп! Чинило ми се, као да сам сама, као да сама за се иевам, н зато сте вн могли боље ио ма ко пресудптп бол>е него и мој учнтељ — рецпте ми, али искреио; верујете ли, може ли што бити од мене? Дрекну му се од једном, уздахнувши дубоко, као да јој је тежак камен спао са срца, и упре очи у њега. Морао се савладатп да јој не узме руку, пе принесе уснама, обавнје око свога врата. — Шта мислите ви? — Верујете ли и то да бих могла постати уметница, права, велика, не дилетанткиња, обичан талеиат, већ уметница! Радићу, енергичпа сам, мислим да бих бпла у стању срушнти ову стену када би ми она била на путу. Шта велите ви на то? — Ви имате много услова за то, редак глас, млади сте, пуни — Тако је, зар не! Ни па што друго на свету не мислим, ннкакве друге жеље немам. Да хоће само да падне једна звезда, док ми овде седимо и чекамо, онда би се и моја жеља, брзо као муња, испунила: отићи у Винтер, четири, пет година провести тамо, дању ноћу радити и онда — појавнти се као Јулија н остварити срећу своју! — Да вас изазивају, да вам пљескају, посипају цвећем, мислите ви? — Наравно, такође и то. Али пре свега да будем задовољна, или бар да не будем незадовољна. Да ме свп цене, сви које поштујем ја — мој учитељ, на пример, и ви. Ви ћете приликом мог деби-а седети у паркету, бледи, затворених очију, као сада овде, п сутра дан доћи к мени и рећи: — Такву Јулију још нпкада нисам слушао, или ми нећете ништа рећи већ само ме погледати. као што сте то често чинили онда када