Delo

ПАДЕ ЗВЕЗДА 97 — А зар нећемо, госпођице Снгна, да кажемо једно другом своје жеље, ире но што падне звезда. Ако не учнннмо то, бнће после све доцкап. Ннје потребно да то учмним; н дању н ноћу не мислнм ии на што друго, и може битп да ми се то не бп испупило, кад бп о том говорилп. Алн, мени се мора то испуиити, и ако изгледа да је то нешто немогуће. Рашпри обе руке, као да хоће иекога њпма да обгрли. — Не зиам, шта иа то да кажем; никада иисам тако што желео, тако пскрено као ово што сада желим, рече он лагано, — до сада мп је воља била средство да дођем до пспуњења својих тежњп, али у овој стварп морам п ја рачунати на срећну звезду. — Та исто је то и код мепе, и ако верујем у моћ своје воље — о, ви не можете замислити, колико ја могу кад хоћу| Очн су јој блистале, усне ноказивале одлучност своју малу руку стеже чврсто у песницу. Оштрим очима он је све то ирнметио на њој, јер је она била на светлости, а он у сенцп, наслоњеп на стену, с обема рукама на леђима. — Дакле? — Та, ви већ можете наслутити шта то може бити; приметила сам то кад смо једном раније овде о томе говорили. То је, — то је смешно о томе разговарати — нзгледа тако глуно. — 0, не, не, — ми — он се ватрено наже унапред. — Вп већ знате да ја певам. То дође тако неочекивано, журно, није било ни налнк ономе о чему је он у том часу размишљао, те се још впше истури напред. Она је рђаво појмила тај његов покрет. — Али, седите мпрно, нећу да чујем нпкакво удварање; п без тога ја добро знам да вам се мој глас допада. Ствар је од много веће важности. Знате ли, зашто сам вас тако често молила да дођете мени и да ме чујете кад певам? Зато, што сам веровала у ваш суд, оцену; ви сте прави музикалан човек, не музичар по занату, јер онда би ме било страх од вас, већ вн налазите у музици отприлике онога што побожан човек у религији, а после ви сте тако многе м.узичке ствари слушали, најбоље и најчувеннје. Мнслите ли о чему другом, господин Хофмане, или слушате што вам говорнм? — Слушам вас. — Дакле, због тога сам пред вама тако певала као ни Дело, кн>. 41. 7