Delo

ЕТНОЛОГИЈА, ЕТНОГРАФИЈА И СРОДНЕ ИМ НАУКЕ УВОДНО ПРЕДАВАЊЕ Д-ра Јована Ердељановића Поштовани слушаоци, Пре него што ириђемо излагању самога предмета, сматрам за своју дужност објаснитп иојам етнологије као науке онако, како налазим да га треба схватити. Може се заиитати, зашто је потребно ово објашњавање п откуда је могућно, да се има засебпо схватање о етнологији. Потребно је и могућпо је, нрво зато што је етнологија пова наука — она је управо поникла тек у 19. веку и као права наука почела се развијати тек од пре неколико десетина година — и друго зато, што су се етнолошким пословнма бавили (а и сад се баве) великом већином људи, који ннсу имали нарочите, претходпе снреме за етнолошка проучавања него су или билп стручњаци у другој којој науци или нису уопште ни били људи од науке. Последица је тога бпла, да су и схватања о етпологији, о њеном задатку и обиму, била веома различпта, па се још и данас сами етнолози не слажу нотнуно у питању о томе, шта треба разумети под именом етнологије. 1. Већипа етнолога даје у главном оваку дефиницију своје науке: Етнологија је наука о човеку као члану друштвених заједница људских (ту се имају на уму природне друштвене заједнице људске, т. ј. оне, које су засноване па сродству)1. Предметом етнологије није дакле човек поједи1 Оиако је пир. код Шурца (Ог. Нетпс1] 8с1шг1/.: Ка1ес1ттиз <1ег \Т*1кегкипЈе, кејр/ј^, 1893, стр. 3: а нарочито у Уо1кегкшк1е, кејр/л^ и. \\леп, 1903,