Delo

102 Д Е Л 0 нац, пего човек, како нам се јавља у оиим облицима друштвенпх заједднца људскнх, које чнне: породица, хорда, род, браство, племе и народ. Те сроднпчке заједнице називамо етничким заједницама илп целинама илн егничким групама1. — Ово је најкраћа одредба о етнологији. Алн ради бољег разумевања самог задатка етнологпјина, мн морамо ову дефпницпју нрошнритн. Кад су етничке заједнице задатком етнолошког проучаваља, етнологпја мора наравио обухватптп н све оне појаве, који су производ таког заједннчког жнвота људског, и то не само њпхово дапашље стање пего н љнхов иостанак и развнтак. Другнм речнма: етнологија обухвата оне иронзводе духа људског, које је заједничкп створпо дух појсдиннх етнпчкпх груиа. Те иојаве зовемо етничкнм особинама појединих људских заједница и оне чине љихну засебну културу (израз „култура“ узет у ширем смислу речи). Спојимо ли дакле ону прву дефиницију етнологије с овим нашим ирошпрењем, можемо укратко рећи, да је етнологија наука, која нроучава постанак и развитак етничких заједница људских и њихове културе. Хоћемо ли нпр. да етнолошки проучимо неку групу племена или народа (рецимо словенских), ми ћемо истраживати не само како је она постала и развила се него и како су постале и даље се развијале и све оне особине, које њу одликују као засебну етничку целипу, т. ј. особине, које чине њену посебну културу. Проучавајућн постанак и развитак духа или културе у појединим етничким заједницама етнологија на тај начин обухвата и духовни или културни развитак целог човечанства и стр. 1) п код Мартпна (Ог. Ки&оП Магпп: Ат!1горо1оуте а1е ХНббепзсћаН ип<1 ћећгЈасћ, Јепа, 1901, стр. 9), а у свему псти смисао пма и Бастпјапово извођење о једнакпм етннчкпм идеама (\'о1кег^ес1апкеп> као задатку етнологпјпну (АЛо11 ВазИап: Б1е Уог&езсМсћСе с1ег К[ћпо1ок1е, ВегПп, 1881. стр. 53 п61: а осоОпто његово дело Бег Уо1кег§ес1апке ћи АиЉаи е!пег МћззепзсћаН уоп Мепзсћеп птд. ВегПп, 1881) п Деникерова одредоа о етнологији као о пауцп о етничкпм осоОпнама (1ез сагассегез еСћп1с]иез)7 које проучавамо на основп груписања појединаца у друштвене заједнпце (Ј. Бешкег: Без гасез ес 1ез реир1ез с1е 1а Сегге, Рапз, 1900 стр. 11) п др. 1 Израз е т н и ч к и је постао од грчке речн која &дуод значи: народ илп у опште народносна или племенска целина. Отуд п е т н о - л о г и ј а: од н)1'о: п Адуос (наука).