Delo

ЈАКА КАО СМРТ бодн, због те жеље коју ннје хтела прнзнат;: да јој кћи нзађе из куће, као какав незгодаи н зачамао гост, и на томе је радила несвесном вештином, обузета нотребом да се борн те да још сачува, и мпмо све, човека кога волн. Не могућн ускорнтп веичање Анетнно које је скорашња жалост одлагала још за мало, осећала је страх, нејасан и јак, да ће ма какав догађај оборпти тај наум, те је гледала, н нехотпчно, да у срце своје кћерн усели љубав према маркизу. Сва ирепредена умешност коју је одавна употребљавала да сачува себи Оливнја узе пов облпк, лукавпји, пшла је на то да се то двоје младнх заволе, а да се оба човека не сукобе. .Како сликар, навикао због свога рада, ннкад није доручковао нзван куће п тек вечери посвећпвао пријатељнма, она је често нозпвала маркиза на доручак. Он је долазпо, ширио око себе живахност услед јахања. неигго као дах југарњега ваздуха. Говорно је весело о свнма стварнма отменога света, које као да нлпвају свакога дана о јееењем буђењу ејајиога н хајању преданога Парнза по алејама шуме. Аиету је занимало да га слуша, омилеше јој та дневна заипмања о којима јој он тако даваше пзвештаје, веома свежа и као нревучена сенком. Младнћска ннтимиост утврдп се међу њнма, срдачно друговање које је заједнпчка н страсна љубав према коњма је внше учвршћнвала. Кад бп он отншао, граф и графица би га вешто хвалнли. гоборплн о њему оно игго је требало рећн, те да млада девојка разуме да једино до ње стоји да се уда за онога којп јој се доиада. А опа је то врло брзо схватнла, н, безазлеио размншљајућп, мислнла је што се не бп удала за овога лепога момка поред кога ће нмати, осим другнх задовољстава. н оно што је мимо све волела, да јаше свакога јутра 'поред њега, на пунокрвноме коњу. II о1ш, врло нрпродно, једиога дана освануше као веренпци, после једиога стнска руку и једнога осмеха, те се о браку говорило као о ствари одавпа углављеној. Тада маркиз ноче да јој доносн иоклоне. Војвоткиња се понашала ирема Анетп као нре.ма својој кћерн. Елем. цела је та ствар загрејана општнм пристанком на маломе заједничкоме огњншту, у доба мириих дневннх часова, те је маркнз како је пмао п оснм тога много послова, веза, обавеза п дужности, ретко долазно у вече. Е то је био ред Оливијев. Он је вечеравао сваке недеље Дело кн» 41 - ••