Delo

114 Д К Л 0 код својнх иријатеља, а п даље ненадио долааио да попије шољу чаја нзмеђу десет часова и поноћи. Чнм бн ушао, графнца га је вребала, мучена жељом да сазна шта се дешава у његову срцу. Сваки његов нокрет, сваки н.егов поглед она бп одмах протумачила, п мучила је ова мисао: „Нпје могуће да је не воли када види нас две једну иоред друге.“ II оп је доносио иоклоне 11е прође ни једна иеделЈа а да он пе донесе у руци два завнјутка, од којнх бн један дао мајцп, а други девојци; а графици се срце стезало, отварајући скрињпце у којима је често бнло драгоценпх предмета. Јер је она лепо познавалату жељу да чиннмо коме ноклоне коју она, женско нпје могла'никада задовољити, ту жељу да купимо што за кога, да нађемо код трговаца' какву ситницу која ће се допасти. Већ одавна је сликар пребродпо то време и много га је пута она видела где улази, на уснама му истп осмех, и носи мали завнјутак у руци. После се то утпшало, а ево где се сад вратило. Ради кога? У то ннје ни мало сумњала! То није било ње ради! Он је изгледао уморан, омршавео. Из тога она закључп да му је тешко. Поредила је његове уласке, поглед, држање са држањем маркижевим, на кога је љупкост исто тако почела да утиче. То двоје није било исто: Г. де Фарандал је био занет, Олпвије Бертен је волео. Она је, бар, у то веровала у часовима муке, а када би се мало утпшала, још се надала да се преварила. 0! Често мало што га није питала, када је била сама с њиме молила га, преклињала да јој каже, призна све, да јој ништа не сакрије. Више је волела да зна зајемачно па да плаче, но да пати тако у недоумици, и да не може да нрочита шта је је скрнвено у томе срцу у комеје осећала да расте нека друга љубав. Ово срце за које је више марила но живот, пад киме је бдила, које је загревала, оживљавала љубављу својом ево већ дванаест година, у које се јако уздала, за које се надала да је на свагда задобила, освојила, нотчинила да јој је истински одано до краја њихова живота, ево где јој умаче непрпличном, страшном и ужасном кобношћу. За цело, оно се одједном затворило, са једном тајном у себи. II она више није могла да