Delo

зцједно са ппдијским монизмом. коју одриче хрншНански теизам. Коикретнн моинзамје дал>е исто тако аутозотерна религнја спасења као и будизам, док је ХршпКанство хетерозотерна р(1лигнја снасења (Хрнстос спасава спе остале), оц је религија апсолутног неснмнзма као и буднзам, док ј(* хритћаиство релпгпја трансцендентног оптпмпзма. Конкретнп монизам пнје гш релнгија оца, као јеврејпзам, нн релпгија сина као хрншћанство. ве)1 религија духа, т. ј. хришћанскп припцин првобитно несвеспог нманептног духа чпни основном подлогом релпгије. ‘Килозофију религије делн Хартман на трп дела, иа Пснхологпју релнгнје, Метафизику релнгије п Ктпку религије. Ми ћемо у кратко нзложптн садржину сва трн ова дела.1 V пспхологији религије Хартман посматра религијску функцију као нсихички феномен у човечапству. Религијска функција претноставља двоје: религијски субјект, крји је њен носилац, п религијски објект — Бог — на који се она нужним начипом односи. С тога религпјска функција нма две своје нераздвојне стране, .једпу људску и другу божансг:у. Са људске стране посматрапа релпгпјска функција се манп(рестпра у све трп главне функцпје људског духа, у преставн, осећању и вољи. У преставп је религијски објект стављеи у субјекту, без преставе је. дакле немогућа религијска функција. Разуме се да тој престави мора одговарати нешто реално, да она мора имати трансценденталну вредпост, као и теоријска престава. Религнја и наука морају се с тога у крајној инстанцији, на становишту апсолутне религије, потпуно слагати и њихово прпвпдно неслагање долази само отуда што се и религпја п наука развнјају и што је при томе развиће науке брже тако да су конфликти између обојнх неизбежни. Осећање је религијска функцнја у правом смислу, .јер је оно иснхичка функција у којој се свесии субјект осећа код себе и у себи. Релпгијско осећање јавља се у три форме своје, као чулно, естетпчко и мистпчко. Чулно осећање као прпмеса правих религијских осећања има вредности, али је погрешно хтети појачатн религијска осећања појачањем чулног елемента у њима. Естетичка осећања пмају вредности само као увод у религијски 1 Ко хоће иаближе да се упозна са Харт.чановом фплозофијом релпгпје нека чпта моју расправу „Хартманова философша религије“ у „Источнику православне цркве“ св. за месец септембар, октобар. новембар н децембар И»06. где је она опшпрпо пзложена.