Delo

ЕДУАРД ХЛРТМЛН 337 жнвот, сама за себе иак она гај живот не иреетављају, с тога је Хартман против уметности у самој служби божијој. Само мистпчно осећање је право религијско осећање, оно је последњи и најдубљи пзвор религијозности. Али опо је у исто доба н најнејасније од свнх осећања и једнострано наглашнвање осећања у религијском жпвоту лако води мистицизму, а овај субјективизму, индиферентпзму и на послетку потчињености ма којој датој ортодоксној религији. У опште узев вредност религијског осећања није у њему самоме већ у религијској вољи крја из њега проистиче. Воља је у опште а и со релнгије, као несвесни религијски нагон онда је њеп ночетак као свесна епизма вољи њен завршетак. Само она се не сме истргнути из неког психолошког конекса са преставом и осећањем или чак свести религија на њу као што је то -учинио Кант, јер такав једностранп морализам што тако води ригористичкој нетолеранцији као тпто мпстицизам води индиферентистичкој толеранцијп. Престава, осећање и воља у целини престављају људску страну релнгијске функције, коју Хартман назива вером. (СНапће). Верн одговара са божанске стране милост, и то вери интелектуалној (престави) одговара ће милост откровења, вери душевној (осећање) милост спасења п верн практичкној (воља) милост освећења (НеШочшо*)- Мнлост откровења и пнтектуална вера морају се схватити нас један и исти акт: откровење није нешто што с поља придолази, него је оно неносредно у самом духу човековом, у акту његове интектуалпе вере н све тако звано спољње откровење мора постатп унутрашњим да би у опште нмало значај откровења. Тако исто п милост спасења и душевна вера морају се схватити као један н нсти акт: божанској милостп спасења одговара човечански акт душевне вере, којим човек прима од Бога нружено му стање, то је нрнстанак индивидуалне воље на напуштање природног егоизма. Милост освећења уирављена је на вољу, она вољу освећује тиме што је чинн морално-религпјозном, што је ставља у службу божанским циљевима, а људска воља у овом своме облпку преставља оно што се назнва практичном вером и што је идентично са божанском мплошћу освећења. Та функцпја, тако је п освечење последњи цпљ откровења и спасења. У метафизицп религије Хартман изводп основне постулате религијске свести. Она посматра те иостулате прво с обзиром Дело, књ. 41. 22