Delo

КДУЛРД ХЛРТМЛН 349 стн, о коме Хартман ири томе толико говори, био без икаквог значаја, пошто у овом случају већа илн мања физиолошка веза међу нижим и вишим нервним центрпма не игра очевидно никакву улогу. Иатим што је тако немогуће схватити трасформацнју простпх осећања бола и задовољства у чулне квалитете^ која треба да постане утицајем несвеспих иптелектуалних функција. У кратко речепо проблем постанка свести из Несвеснога није пн Хартман решно, и то просто зато што је тај проблем перешљив и то нерешљнв у негатпвном слиелу т. ј. иросто зато нерешљив што не постоји, што је свест пешто што је нрвобитно дато и што не постаје. На послетку долазпмо на четврту тачку, па нитање о песимизму. Хартманов песимизам преставља упоређен са Шопенхауеровим у једном погледу прогрес а у другоме назадак. Јер док Шопенхауер своме песимизму даје двоструку подлогу, док он не само указује на претежност бола над задовољством у свету него и на саму форму егзистенције живота — време, пролазност, — која живот чини илузорним, дотле Хартман заснива свој песимизам само на претежности бола над задовољством у свету. Међу тим шшгтавило жнвота налази свој примарни нзраз у пролазпости његовој, тако да би песимизам био и онда потпуно оправдана фнлозофска доктрина, када би у овом нашем пролазном животу рег ипрозбЉПе — зато што то не би ннмало хармопирало са његовом пролазпошћу — сума задовољства била већа од суме бола. То је једпо. Друго Хартманова модификација подлоге Шопенхауеровог песимизма, онако како је она изнета у „Филозофији Несвеспога,“ почпва, као што смо видели у трећој тачци, на сасвим фиктивнпм основима, пошто је постанак задовољства независно од бола на станавишту његовом немогућ (остављајући на страну да је он у опште немогућ). Међу тим физиолошки дедуктпвни разлог, који Хартман наводи зв претежпост бола над задовољством, мора се признатп у главпом за тачан. Тако исто мора се Хартману приписати у заслугу што је ако не у свнма оно бар у многгш осповним чињеницама нашег свеспог живота показао да је сума бола у њима већа о суме задовољства. Алн пашта ни Шопеихауер пп Хартман нпсу обратилн пажњу, а што је за нптање о вредности живота од великог значаја, то .је да су пндиферентна емоцпонална стања у паше.м