Delo

Д Е .'I 0 348 супротнпм квалитетом (Спннозино опнп.ч Ле1егтЈпа1Јо ез! пецаНо).1 11а место Хартмановог атрнбута ндеје морл се данас ставптн атрнбут свеспости, чнме је свест стављепа као нешто што је у бпћу првобитно дато и што нн на којн начин не може постатп, Донста Хартмапов покушај да рбјасни постанак свестп на несвесних исихичких функцпја мора се сматратп за потиуно безуспешан. По њему свест постаје иа тај начин што несвесна вол.на функција долази у конфликт са другнм вољпим функцпјама, чнме остаје незадовољна и јавља се као свесни бол. Мећу тим ако је вољна функција у случају безотпорног задовол»ења песвесна нема никаквог разлога претноставити да ће она моратн постатн свеспа у случају свога незадовољења. Да је ово пемогуће потврђује се и тиме, што би пначе задовољство као засебно осећање у свестп бнло немогуће. Јар ако бол преставља незадовољени вољни акт онда ће у елучају његовог накнадног задовољења он се просто претворити награг у несвесни вол.ни акт, тако да прп томе за постанак самог осећања задовољства нема никаквог места.- А још је мање могуће схватити постанак задовољства на вишнм ступњевима „свести“, као што то Хартман тврдн у „Филозофији Несвеснога", из тако званог упоређивања нрестава, јер су и виши ступњеви свестп по њему просто комплексн нижих и на послетку најнижих атомских свестн (простнх вољних функција), па ако је у овим последњим задовољство немогуће оно је немогуће и у вишпм свесним комилексима. Осим тога ни сам начин на који више психнчке Функцнје формирају ове комплексе атомских свести у једноставне целине внших свесних индивидуа није код Хартмана довољно јасан и у оном облику у коме се он у „Филозофији Несвесног“ налази он преставља просту немогућност. Јер остављајући на страну саму вишу психичку функцију. која по Хартману само чини подлогу јединства свести а не улази н сама у свест, кад би свестп нижих индивидуалшгх ступања свести нижих нервних центара улазиле непосредно својим садржајем у садржај највише централне свести, онда би појам прага све1 21 н. м. М. стр. 54—58. 2 Хартманово учење о ностанку задовол.ства друкчи.је је у гНауцп о Кате1орпјама“ од онога у „Фплозофпјп Несвес-нога“. Док у Филозофијн Несвесног осећање задовољства постаје тек у вишим свесним комплексима а нпје могуће у атомскпм свестпма. дотле је оно по Науцп о Категоријама могуће п у овпм последњпм.