Delo

354 Д Е Л 0 Посодасмо. Мити мс* Кмир-ханума представн гостнма, иити гости ниташо Кмпр-хануму ко сам. Свп су ногледн улртн у мене; а ја, снрота, не знам како да нзбегнем те толике погледе. „Лко си шапр нзвадн песму домаћицн: нпгде слађе хануме од ње“, рече једна онет као Ксма-кадун, тнх годнна. „Које баш шаир, он као булбул: не пева кад се моли, него кад га срце тера‘\ велп Есма-кадун. Ја иогледах у домаћицу. „Ме гледај у мене: тице нм казале откуда сп н шта си, п казало им момче Арапче, Бадп (зефир) што око њнх облеће, што невестама хлади лице а девојкама пде нод грло, улази у недра: Амап! оф аман!“ Само мало, па ашчика дође, .јавља: готова вечера. Е, али хануме некога очекују; чим прилупа звекир на канији, она: Ето! Домаћица притрчава прозору, хануме је дпрају. II чу се зврктање каруца. — Ханум - ефепдп! узвикнуше хануме. „Так! так!“ зачу се звекир. Домаћица п још десетину младпх спђоше до на дно степеница, уредпше се у два реда, направнше шпалир: да дочекају ту хануму. Мекаква пашпница, домаћичиних година, домаћичпна иријатељица још из младости јој, ваљада како је обудовела. 8а њом нду две Етнопљанке џарије, то јест робиње, једна носп бошчнцу, друга малу ручну корпицу. Све скочише. Три је развијаху. Она седе, разуме се у чело, што до сада бејаше нразно, за њу се чувало; а буле... 0 темена од земље! 0 љубљења скута! А она се само тихо окреће, једној, па другој, на трећој, и нрави техмена од срца тако фино, тако господски, прави их десницом толико лепом, као паслнканом. Она није лепа, а руке! Праве „булске“ руке, ничим не замучене, неговане. Све у памучним хаљинама, па и она у памучној, у дугачкој антеријн. У онако весело друштво, ова ханума унесе неку сету. Ја сам бар била сетна, перасположена, испрва, док се мало не навикох на понизност ханума, на њпхну потчињеност. А њепе две црне робиње куд сташе, ту осташе: удно софе, с рукама на пасу. Кад се нашиница одморила, позва нас домаћица на вечеру. А вечера? На другојеофи: сто, столице, бели чаршав, тањири, кашике; виљушка п нож само за мене. Прво чорба. па носле каквога ти јела не бејаше, од пет-