Delo

ПИСМЛ IIРИЈАТЕЉИЦИ 357 га изнад главе, па га тад спусти, лупи га колико може: кроз његову танку кожу прође њепа несница. „Ашколсун, ханумефенди!" узвикнуше све бесно, махпито; а у том скочи домаћица п узе оно проваљено дахире, баци га, раздрагана махнито према прозору: ирште прозорска стаклад у небројено комада. II... Ја не знам где јој је био револвер, тек само видех да јој се засија у руци, и чух мупуцњаву: Бууум! Буум!... шест пута: опаде лишће са једне старе криве смокве крај софе. Овпм се заврши булскн шенлук. ... Колико сам нежних погледа видела, и слатких осмеха, н горкпх суза, колико сам дубоких уздаха чула. Све чифт, па чифт, па чифт: домаћица и пашиница, Рушчуклика и једна слаба црвене косе, Исмаил-беговица и Хасан-беговица. II... Не. на ову слику пуштам пред тобом завесу, као хануме на своје лнце пред мушкима вео. Овде им куће нису као у Нишу, ниске, влажне, него внсоке, суве, и пуне светлости, па опет, као у Нишу: сува болест; све сува болест. Да није од седења по сву ноћ, и од ,.оваквога“ живота? Зацело. Бесеље се завршило, салебџија: Сален! Салеп! Уведоше га слушкиње у двориште; попише му хануме сав салеп. Сад ће да се сиава. Још један поглед бацих кроз прозор ј башту, по опалу смоквнну лишћу, а између жбунова јасмина нешто се забеласа. Право да кажем, помнслила сам да се неко мушко (Турчин) увукло, да слуша и гледа булско весеље. Забели се између џбунова та прилика, па је нестане.... „Ђул-ханум, Ђул-ханум, ко је оно у башти?“ Она нриђе прозору н дубоко уздахну: — Бај! вај! Мртва уморна, а клања сабах! — Емир-ханумнна ашчика.“ У софи, сем Ђул-хануме, Зарифе и мене, нигде никога. Ове две ме поведоше кроз један дугачак ходник. и шта ту видех! Осам соба, у реду, све отворене па свуд намештено за спавање. По црвеним ћилимовима шарене иостеље, над постељама као снег бели шатори, не од дебелог платна, него од танког као паучина, провидног; под неким шатором ио два душека у ред прострти, под неким по три. ,.Шта је ово Ђулханума?- — Комарнпцп.“ Једне већ улазе под комарник, брзо,. састављајући пролаз иглама: да не уђу комарци; друге селе на шнљте, да попуше