Delo

358 Д Е Л 0 још ио једиу. Све су у дугачким белим хаљинама као ноћни дуси; а аптерије у којима су иоКас бпле веааие су у бошчице. Нелика гомила бошчпца стојн у одајн што се зове јатаклук, то јест соба, где се држе ове миогобројие шарене иостеље. Ја сам ушла с Ћул-ханумом н Нарифом у једну собу са улице. Ту четирн душека под два комарника; три заједно, једап сам; тамо за Ћул-хануму, н>ену децу н Зарифу, овамо за мене. У целој кућн само ја „сама“ да сиавам! Да спавам? Око на око. „Салеп! Лјде салеп! Спмптп, спмптп! Ируће пењерлије!“ Испрва ретко, носле чешће, чешће, непрестано. Најпосле устадох, кад сна пемам нашта мп лежање. Десет. Сама самцнта. Одам по софи, гледам силан иеред којн сппоћ нисам ни опазила, — виднм два шарена шпљтета у једном куту софе, где су седеле моје познанице, обе тужне, по каткаД дубоко замишљене, н забринуте: једна брпне како ће да пздржи децу, кад нигде цнчега нема, друга како ће да жпви, кад јој се ништа не мшш;.и ходајућн размишљала.сам о пролазности среће и радосних тренутака: ноћас весеље, данас можда туга, сутра... Све пролази, све пролази. Што не могу и ја као време, да никад не станем, да се нигде не задржим; са ждралима да пођем у јесен, с ластама да се вратим у пролеће; да снег не видим, него да га само замишљам: на крајнчку мора обасјаног месечином... II ко зпа докле бих но софи сама ходала, гледала, размишљала, да не дође домаћнца, сва у бело, с рашчешљаним и намнрнсаним аврапама, и не рече: „Ту ли си, ђозум (око моје) мадам?!... У башчи су на кави све, п Зариф...“ XV Солун, септемора 1900. Драга прнјатељице, Јуче и данас обиграсмо сав Солун, јер сутра ћемо на пут, па да га и овом приликом добро видимо. Прошли смо му чаршију код Ћемер-Капије, пуну ашчиница са свакојаким јелима, и пиљарница с дињама колико пигде нисам видела; обишли смо му Покривену Чаршију с најлепшом источњачком робом и Безистан претрпан најружнијим запад-