Delo

0 ЖЕЛЕЗННЦЛМЛ УСКОГ КОЛОСЕКА 367 нуте као припомоћ железницама нормалних колосека, пма случајева да су железнице уског колосека једине железнице целе државе, односно покрајппе. Такав је случај Босна п Херцеговина где, као што је познато. имамо колосек од 76 см.; затим Грчка, која такође има само железнице уског колосека — сем једне нормалне пруге — п то од 1 метра. Како ће се ове железнице показати у пракси ми још не знамо. Одиста БосанскоХерцеговачка влада хвали се са њима, ио треба и то имати у виду да су то још увек ирпвремено заузете покрајине, да је саобраћај и трговина релативно слаба, насељеност мала, а економска снага народа нејака. Ограничена слободна штампа одузима могућиост трговцпма п извознпцима да се потуже на неисправностп и незгоде, ако их има на железници, а чиновницн, већнном странцп, нити имају потребе нити смеју сами да износе. Што опет сама влада увек похвално говори о њнма то је прнродно, јер само тако може пред Европом да оправда трошкове око железнпца, које је подигла ради својнх војничко-политичких намера. Важан је н овај факт, да су Босанско-Херцеговачке железнице грађене тако да се доњи строј може употребити и за нормални колосек, а тако исто тунелп и мостови. Сем тога се у прво време мислило да ове железнице буду са животињском запрегом, тек доцнпје је нреовладало мишљење да вучна снага треба да буде пара. У данашње доба влада се носп мишљу да главну пругу преради у нормалну. Осим ових случајева, Босне н Херцеговине и Грчке, у последње се време узан колосек особито радо гради на острвпма, и то све пруге увек са истим колосеком, парочито се тако ради кад је какво острво слабо насељено, и када је планннског карактера, нпр. Корзпка има такву једну железничку мрежу са колосеком од 1 метра, Борнео тако псто само је овде колосек од 1,03 мет., Немачка такође диже у својим колонијама искључиво железнице уског колосека, п то са 0,75 см. У оним случајевима када имамо искључиво железнпце уског колосека, железиице су подељене у две категорнје: главне и споредне. Главне су пруге солндније израђене, дозвољавају већу брзину, за коју некп тврде да може да буде и 40 километара за сат, премда су то врло ретки случајеви: споредне пруге су лошије нзрађене, доњи строј није тако солидно израђен као у првоме слулају, шине су слабије, све грађевнне на прузп носе обележје нечег прнвременог; њпхов је парк већпм