Delo

366 Д Е Л о код свнх држава у Квроии псти, и ту има навесиих малнх раалпка. које срећом не пзносе впше од неколпко милиметара. На питан>е: колико пма различитпх колосека код желеаница уског колосека, бнло би врло тешко одговорити, — готово бп се могло рећн: беаброј; свака држава има по неколнко разлпчитих, којн се опет разликују од колосека другнх држава. Не треба даље да идемо, наша мала Србија, која до сада има свега N4 километ. железнпца уског колосека, пма две врсте колосека 70 см. н 75 см. Много бн лакше било одговоритн иа ннтање: са којпм је колосеком железница до сада најужа? Ако не водн.мо рачуна о висећим железннцама са једиом шином, то бн најужа железница била са колосеком од 0,45 мет. У последње време устало се против оволико различитих врста колосека и доказивало се, и ■ доказало се, да је за саобраћај много боље, ако бп се извело тако звано јединство колосека. Највећн број држава нристао је на то, те тако у последње време граде се само три врсте колосека: железпице од 1 мет., од 0,75 мет. п од 0,60 см. Тврди се, да железппце иснод 0,60 мет. ннсу за употребу, да внше шкоде него што корнсте, да су потреси код њих врло великн, кварење доњег строја врло брзо, сагоревање угља у локомотиви непотпуно, да је вознп парк сувнше слаб и за јачи саобраћај неупотребљив. Да напоменем н то да један од главних бораца за упстребљивост железница уског колосека Жежуна у својој књизи Јт Ветећ с1ег Зсћта1бкш* још увек заступа то гледиште, да су и ове железнице према приликама употребљиве и паводи за то као доказ руске железнице у Криму, које су испод 60 см., Француске у Алгиру такође испод 60 см. — Ради бољег разумевања да поменем, да су то биле привремене, пољске, војничке, железнице, саграђепе за потребу војске. Грађење железница уског колосека почиње од 1830 год. Колевка њихова јесте Енглеска, одатле су пренете у Европу, где су нмале дуго вр '>е да издрже тешку борбу за опстанак. Ова борба завршена је тек последњих година, а завршена је тиме: да је железницама уског колосека призната употреблшвост за јаван саобраћај. Ова борба била је врло дуга, а супротне стране чешће су С1 тзиле са самог предмета на личност, а водила се у главноме око тога: да ли за локалан саобраћај треба градитп железнице нормалног колосека или уског. Осим случајева где су железннце уског колосека подиг-