Delo

жина; планнне мн н отац н маЈка: кабанпца — купа, пушка — сестра, фишецп — рођаци, а баштнна спе што се шпапскијем зове од Једрена до ћесарева Веча! Стара мајко, благослови ме! Вјерна љубо чувај ми образ и ђецу! Куме Јосо, на аманет тн моја сиротнња, ако-бог-да, бога мп тн дужан остат' нећу! Браћо, ие бојте се! Док је муке, певоље н глади у Восни п Херцеговпнн, а оружја, војске, џебане, бомбп н динамита у Србији п Дрној Гори, п док је мушкнје' срца у прснма н гуса-та у нашпјем дубравама — бога мп иам ништа бити пеће, а белн ћемо се, ако-бог-да, Швабу убрзо иагледатп јада! Побратнме Мујо, па ноге! Ти нут Турске, ја ћу нут Србије — да тражпмо оно што немамо, да гонпмо из куће морију! Збогом, браћо у здрављу да се виДимо!... ' 4 — Срећан пут! Ампн, дај Боже!... повпкну погнута и уилакана гомила. А Крсто п Мујо, затурившп се дугајлијама преко леђа, одјурише као плахи вјетар п нзгубпше се у густу шуму — као два нрамена дима у облаке. Сјутра-дан стиже хабер у Соколац, да су се таман под касарном на Грдану о једном јавору пашла два објешена жандарма; након десетак дапа чу се да је погинуо Алн-ефенднја Капа; а накоп мјесеца пуче глас, да су „некакви хајдуци“ норобнлп и запалилп полу ново насељеног швапског села РгапсевШаГа. А при првом сусрету Поп Тришо се осмјехпу на Јоса, поглади браду па ће задовољно: — К’о да се почеше светит’ крс’ и полумјесец за српеки образ и право баш како треба. Грмп, а? Па не може пи сванут’ док се не умрачн, нн се проведрит' док се не наоблачи. Шта велиш?... Јосо му на то прпђе, ухвати га за руку па ће му весело: — Здраво сам, хвала Богу — но како си ти? А и време .је валај већ: да се и ми из зем.ве плача гласнемо и пропивамо. Босна је проговорила!...