Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА политичц;е борбе на приморју (1880—1900 год.) I Унутрашњи и снол.ашњи утицаји Вјековиа владавина горде и моћпе Венеције у Далмацији и. у Боки Которској имала је јаког уплива на народ. Не спомињући вјерску католичку пропаганду, која је или милом или силом многе православне породице натјерала, да нромијене вјером, културна моћ Венеције у свим осталим правцима оставила је јаке пошљедице. Прости народ остао је, какав је бпо. Инте* лигенција, напротпв, са свим се однародила. Учећн, већином, и средње школе, а по готово велике школе у Италпји, ученнји људи мислилп су, говорили су и осјећали су италијански. Бујна машта и ватрена природа италијанског парода; богата италијанска књижевност још из средњег и ночетка' новог вијека; богаство п сјај поноснте Венецпје, којаје сваком знала да пркоси и да се отнмље; многи урођеници пз Пталнје, који су се били доселили и населпли на наше Приморје — бијаху са свим занијели и одушевили наше људе, који су учили у Пталији. Пнтелпгенпија била је скроз пталијанска. Школе, судови, општине, политпчке власти, католичкн ноповн радили су само на италијанском језику. Народном, српском, језнку није било мјвста нигд.је, него у православним црквама н код православних свештеннка. Италијански језик сматрао се, као иешто узвишеније. Он је био културнн и господски језнк. Српски гоДело, кн>. 41. 3 *