Delo

НЕМЛЧКА РОМАНТИКА 55 тнња душа протестантског ироноведннка Шлајермахера умела је да позна у дубпни здраву основну мисао; Шлајермахер је имао храбрости п самопрегорења —јер је и одношај према њему у „Луцинди“ изнео Фридрих свету на видик —, да устане јавно у одбрану тако жучно нападнутог романа. Оп и јесте бно човек, да нову теорпју о моралу систематски изведе начисто, п још внше, да обновп занос за религијом, који су просвећењаци били свелЈГпотпуно на минимум потребиога и кориснога. „Дуцинда“ је за њ дело не само иуно мудрости, већ и дубоког морала и религиозности, п он то покушава да докаже са разних гледишта у „Поверљивпм иисмима о „ЛуципдиГ Бранећи начелно* „Луцинду“, прецизпрао је нови романтичкн морал и рашчистио га од иастраиих и непотребппх замотавања Шлеглових, а говорећи донекле рго Јошо, јер је п сам био баш некако у то доба у сличним снтуацијама какве су у роману, утврдио је начела, којих су се онда романтичарн држали у пнтању љубави п брака. Он брани у „Луцинди“ уметничко дело, које приказује праву љубав, јер је чврсто увереи, да нрава природна љубав није неморална, папротнв, да је срамотно крптп н уништавати пожуду. На том је стаповишту остао Шлајермахер н у својим каспнјим списима: Прпродии су закони морални законп, п највећа живскгна ужпвања не косе се с морало.м. — Корак даље било је искање да се жена ослободи испод стеге мужевље и да се поштује н њена нндивидуалност. Шлајермахер је прихватио жестпну Фридрихову, с којом је овај напао трговину у браку, чија је последпца била несношљиво стање у породици и дрЈштву, те које је у првп мах изазвало претерану реакцију: узднзање конкубнната, брака а СјнаНе п сл. На ову ,се тачку повога морала надовезује интензивна борба за еманцпповање женскиња. Женско пптање, и пначе свагда актуално, добило је у овом стадијуму толики. значај зато, што су жене, с којима су нрви романтичари долазплн у ближи додпр, имале велик утпцај на развитак њиховог мпшљења. Тај је утицај куд п камо замашнији него што се па нрви поглед чпни; тек под њпм су често иостале најсмелије теорије и слутње старнјих романтичара, а за многпм фрагменгом крије се не једаниут, можда п без тачног знања ауторова, женска глава. Те романтичарске жене су занимљивије од госпође Штајн п других, које су паспвно, својом пуком егзистенцпјом, одушевљавале на рад своје љубавнике п мужеве или утицале па њпх, јер оне с.у учество-