Delo

Д К Л 0 50 вале и саме у гом раду, иако ,је под нменом њнховим слабо што остало. Међу њнма је свакако на првом месту пнеинраторка п иомагачпца оба Шлегла и Шелинга: Каролина. '{адовоњавајућн споља ромаптпчарскн идеал о жеип својом мушком самосталношћу и еиергпчннм држањем, утецала је она па своју околииу у пстнии аа цело куднкамо јаче женском нежношћу и предусретљивошћу, јер се само тако даје разјаснитп, да је умела укротлтп н себн потчпнити ћудљиву и недружевну браћу Шлегле н онорог Шелпнга. Та жена са бурном ирошлошћу, која је као удовица иошла за 1 године млађег В. Шлегла зато, што јој је он титрање са собом вратио племенитом пожртковношћу употребпв све своје силе да је избавн нз политичког затвора после заузећа Мајнца, која се касније рас;гавила од њега да иође за 14 годппа млађега Шелпига и да тек у њему нађе човека за којим је тежила п трагала, та жена била је п ванредна домаћица, у чију је кућу ван осталнх н Гете радо свраћао, п у исто доба десна рука у нослу својпм мужевима и пријатељима. Она пма великог удела у класичнпм Шлегловим преводима Шекснпра, од ње су потекли многи фрагментп у „Атенеуму“, опа је нмала јасно израженн књпжевничкн таленат али без сујете да га нстиче. Од највећег је значаја њен утецај на стварање романтпчке школе, к©ју је она управо држала на окупу као неку породпцу. Непосредно под њим стајали су ие само њеи један и другп муж, В. Шлегл п Шелииг, него и Фридрих, брат Вплхелмов, иајрадпкалнијп романтичар. Баш у доба када је бно већ нроиграо сав ‘нокој своје душе, кад се налазио у хамлетовски очајничком расположењу, дошао је с њоме у додир п она је учпипла силан утпсак на њ; испуњен мнслима о њој оканио се љубакања са малим лајпцншким кокетама и променио је сасвнм иачин живљ.ења. Распалила се у њему амбпцнја за остварењем његових књижевних смерова, и, јогунасте природе каке је био, кад га Каролина иикако ппје хтела узети озбиљно, и кад је остајала равнодушна ирема њему, да би јој показао шта вреди, отресао се свог начела „да себи самом живп“ и снова „о презпрању богова и држању себе за пајвише биће“, па је озбиљно сео н радио на свом образовању. У њему се учинио преображај и одатле почиње његов обилати критички рад прве периоде. Са својим чланцима о грчким женама. иоглавито са чланком „о Дијотпма“, првој грчкој дорској жепи, пдејалу жене уопће, отворио је још пре Шлајермахера