Delo

НЕМЛЧКА Р0МА11ТПКА 59 кле јунацп иееничког дела, те која допушта оннм двама да споразумно раде што год хоће с овима, да но вољп стварају п упнштавају створрно, то је та иронпја, без које нема романтике п која ромаптику ставља иасуирот натурализму, будућн да је пде.јал натурализма конзеквентно споразумевање свнј.у оних трију фактора у уметностп, н стварача п посматрача и створенога. Ту романтпчку иронију, кулминацпјопу тачку романтике, тумачплп су сами романтичарп често н на разне начине, нонајвпше у једном књижевном облпку, којн су онн донели у моду у Немачкој, у т. зв. Фрагментима. Та литерарна врста краткпх аксијоматичких тврдња п излива мисли пмала је додуше у немачкој књижевностп п нре романтике своје заступннке, од којих су можда најкарактеристичннји Хаман и сатпрпчар н фнзнчар Лихтенберг; алп су романтичарп утом погледу више него од својих научплп од Француза, за чнју је духовитост овакав начнп филозофисања од.увек био као наручен. и најжешћи фрагментпчар међу ромаптичарнма, Фридрих Шлегл, има много да захвали поглавито Шамфору. „Атеиеум“, у којем су старпјп романтичарп први пут изашли нред свет као нека оргаппзована чета и у који су нзручпли сву врућу узбуркапу масу својпх новнх мисли, пун је таких фрагмената, поглавито 2. свеска1. — У доба кад су се браћа Шлеглп мучплп формулпсатп принципе пове појезије, добили су у Новалпсу и Тику другове, ко.јп су се практично приближили траженпм узорпма, те набрзо иостали правнм претставннцима ромаптпчке ноезпје. Лудвиг Тик је поникас нз иросветничке куће а п у књнжевности, стицајем прилика, појавио се у служби просветњапЈтва. Међутим, то све нпје сметало, да се његова скроз романтпчка природа потпуно развпје. Још у гимназији давао .је даровити и рано сазрели младић одушке својо.ј машти пишући драмске сцене п позоришне комаде, на којима се наравно могу чпсто опнпати утицајп разнпх савремених ираваца у књижевиостп, од Шекспира до Коцебуа. Кад се иоказао у јавности као помоћннк свог учптеља Рамбаха, израђпвао је додуше, с помоћу свога формалпстичког талента, поверене му задатке на задовољство просвећењака, алп ,је већ п у њима испадао чешће из 1 ,Д.Шепадт‘' (прозвап п „Шлегелеум") .је почео излазихи Оаш некако кад су Шплерове „Хоре“ угпнуле, н пзлазио је трп године у полугодпгањпм евескама. Имао је бпти модерап оргап за књижевпост, онако како су пстодоове „Пропплеје“ класпчара бпле оргап за сликовне уметностн.