Delo

«0 д к л о улоге, док му нојзад није доднјало то притајаван>е себе сама, те се у трен ока обрте пз н.ега наЈЈкешКн иоборпнк правца којем.у се је требао нодсмеватп. Све га је у. њему терало, да стане на браннк гоњене фантазнје: немпрна душа пуна слутње, внзијп н борбе са невидљивим сплама, управо фаустовско грудп са две душе, чежн.а за необичиим и иесвакндап.им, незадовољ* ство с реалчошћу и јак талент за глумљење. II иосле своје нрве романтичке иерпјоде, у којој је учно шпански да бн могао у оригнналу чнтатп Черваптеса, н студпрао елпзабетанску драму да бн боље разумео Шекспира, пошто ,је наппсао претече „трагедпји удеса“ („Растапак” п „Карла Бериека“) п пустоловнн роман „Внљему Ловела“, пао је Тик онет шака просвећењацнма, па је приређивао за .Берлпнскп Архив доба н укуса му“ (Аг1'е(.1ег“ хрппмице старе фрапцуске ромапе и приноветке, које му је Нпколај корпама слао. Алн још нрн истом послу окретала се љегова сатпра све жешће нротив самих издавача и њиховпх једномишљеника и пабрзо се поиово нашао Тнк на путу свога одређења, саде па путу у земљу бајака и зампшљених п измишљених створова, с којнма је смео по милој вољи баратати. Овај нут је дохватно старе немачке иародне романе и пародне нриче (УоНсзћиећег), па је њих прерађивао на свој начин и кројпо драме у духу романтичарскнх теорпја;. замало на је сву сплу проније, којом је располагао као ппко други, у впду симбола и алегоричких иојава, нросипао на противпике романтпке. Следећи примеру Бепџонзона, који уз Шекспира, Гођија н Холберга стоји у традицији Аристофана, увео је Тнк комад у комаду, потенцовао је прнказпвање и нашао тако извор самовољној игри са песничкпм тенденцпјама и врстама. Тако су постале љегове сатпрпчне бајке-комеднје, „Мачак у чнзмама“ са иродужењем у „Цербину“ и „Свету окренутом на теме („Уегкећг(е ДУеН“), у којем је поглавито наиао постојеће стање у књижевностн, показујући у слици докле се долази кад уместо Аполона завлада Скарамуц, а Парнас постане вашариштем непозваннх. Док је Николај пуцао од једа због овог преображаја свога сарадника, Вилхелм Шлегл је брже боље открио овако драгоцеп талент за њихове сврхе и јавно је у приказима хвалио оваку „литературу”. Тако је Тпк, настављајући рад у том правцу, постао осннвач и главни нредставник романтичне драме. И оба брата Шлегли су до душе покушали били, да учине и на том