Delo

ПНСМА ПРИЈАТЕЉИЦИ 73 рама у џамадану и фермену, на главн му шајкача с белим орлом нашим, за гтсом револвер и нож, о рамену пушка мага* цинка; сео је крај кочијаша што пас је возио у Пслахану п Српску Пивару. Синоћ смо погађали кочнјаша, па ни један не хте ниже од шест белих; овај пристаде за три, за то што смо из Србије, јер он је Врањанац. Али да смо знали по каквој ћемо врлети, не бисмо оннма, што тражаху шест белих, одбијали ни черека. Прођосмо неке скопске нрашљиве улице, минусмо мимо град с троструком стражом на капији; а џамије с витим минарима остају за нама, и куће, нове, и оне без димњака, с полупаннм крововима, и сахат-кула што је некад јављала сате да се чуло два часа у око; пројурисмо мимо гробље с обе стране друма, обрасло у траву, у силан чичак, кроз који нровирује искривљено камење на врху с турбапом, или с фесом, или са звездом; прођосмо Цнганску Махалу: Циганчад, гола нага, појурише за напшм колнма бацајући на нас прашину и дерући се из свега трла: Чок јаша! А кад изађосмо из^ вароши и дохватисмо се поља, ми почесмо сретати сељаке... Црногорци и Црногорке у живописном руху, с котарицама празним: иду у впнограде. Неки од људи јашу на магарцима жепски, седећи на самару као на клупи; а жене и овамо мушки, и готово свака с дрвеном колевком пред собом. „Добро јутро!“ велимо н.м ми.— „Бог ви добро дал!“ одговарају нам опи. „Помозн Бог невесто!—Добро ти Бог дал, сестро!“ Не чпни ми се да сам близу Скопља, него негде у околини Ниша. А доцније: ко год бп с пуним котарпцама, сваки нам, махањем руке заустави кола на иам ириђе и ноднесе једно зрело грожђе мени, па моме мужу, на г. Палошевићу, н Крсти, и кочијашу. „Хвала! Да Бог да вам до године још више родило!“ а они шире руке * на прсима п дубоко се клањају. Мало раван пут, па врлет. Час-по, па су силазили с кола људн, да би олакшали сиротим коњима, којеје њихов господар немилостиво тукао. „Море, Ибрахим-ага, не тучн коње, грехота је. — Било би грехота да су слаби; али кад су инаџије није грехота“. Њима се провиде ребра, а он вели, нису слаби но инаџије! За чудо што овамо туку животињу, и то Турци, којнма не силази са усана реч инсав (милосрђе). И ако сам видела суре масе Скопске Црне Горе још од Куманова, и ако нам је она крила и Љуботрн, пајвиши врх