Delo

ПИСМА IIГИЈАТЕЉПЦП 75 сјајују према супцу ђердаии. Лица иријатна, али мало иеповерљива. Ко зиа откуда смо, ко смо, шта ћемо у њнхно мирно село! Свршила се служба Божја, па се Мирковчани из цркве враћају, овако у групи. Нити су они могли проћн мимо пас а да не застану, да нас погледају; нити ми могадосмо продужити пут а да се крај њих не зауставимо, да се с њима не поздравимо. После краткога разговора сликали смо нх. Две жнвописне лесе за час смо ималн; а сваки се нстицао, намештао да што лепше изађе. Овде нам је све стадо на броју. Немају чнфлук-сахибнје, него цару царево, па мирно раде земљу, мирно пасу стоку и гледају куће и чељад. Њихова земља, њихова стада, њихова марва... Славе крсно име, певају уз гусле и изгледају од Србије освитак зоре. По своме програму, ми смо имали обићи четири села, Мирковце, Бањане, Горњане и Чучер, за то се пожурнсмо. Многи нам се придружише и пођоше с нама пут Бањана; сваки је жалио што му нисмо свратили на чашу ракпје, „а и за ручак би се нашло што је дал Бог“. Кад дођосмо у Бањане, упутисмо се цркви. Црква стара, Св. Ђорђе. Неколико свећа је горело, и ако је служба свршена. Па п мп ужегосмо свеће за здравље наше, за душу наших милих, за срећу земље где је овај храм Божји. Пз црквеу школу, одведе нас бањски учитељ, Милан Плијћ, пријатан младић, родом из Призрена. А та школа, жалосна зграда једна, тобоже двоспратна, а више личи на кошару него на кућу. •Једва изађосмо уз некакве степенице, налик на стубе за „отлукану“. Ту учионице, горе од кошаре, са свију страпа зјапи. Како ли је овде зими, кад дуне ветар с околних висова. Сирота деца! Овде су сва четири разреда. У I разред 20 ученика, ау она три свега 15. Наиуштају школу још после првога разреда, да се нађу код стоке. Са ове грдне зграде диван поглед: брда Црне ЈМре дижу се у вис, зелене се, јабланова куд око бациш, воћа свуд, стада по цветним долинама п травним брежуљцима. Чисто би човек рекао, да то није она иста земља, гола, са сагорелом травом, којом се отегла пруга жељезничка. После малога одмора, кренусмо се за треће село, Горњане, идући непрестано пешке, удишући мирисав ваздух. С нама иду бањанскн свештеник и учитељ и неколико сељака.