Delo

Нролазимо мнмо внпограде. Чокоти готово нолеглн под крунпим једрим пуцнма. Мало дал>е дуван тако крупнога лишћа. Час, па ледпна, цветва, којом пасу стада. Чује се блејаље оваца и једноликн звук меденпца нспод грла виторога овна, крај стада се издужио зељов дугачке длаке, блпзу њега лежн полеђушке млађано пастирче, гледа у плаво небо и дува у свиралу неку снтну арију земље своје. Дођосмо у Горњане, то Јест у манастир, јер село лежн до подптз брега на коме је манастпр. Манастир се зове Св. Никита, задужбпна цар-Душанова, како г. Палошевнћ рече (јер ја у своме бележннку не нађох о њему белешке). Уђосмо у цркву са светитељима избоденнх очију и псеченпх носева, што ме јако подсетн на седмовратну Жичу; и пошто запалнсмо свећу п помолнсмо се Богу, нзиђосмо те сликасмо манастпр. Узе се разлегатн иуцање, одјекује Црна Гора: нз Крстине магаципке гађају у нишан сељаци. Манастир, а у њему не служп калуђер, него свештенпк. Здрави се с нама, проговори две-три , па га нестаде. 1'де је? Под једном шупом: задигао мантију п засукао рукаве, иа кува ручак. Застиде се од нас: ,,Шта ћу, ашчија ми ннје вешт, аја знам да су моји гостп огладнелн — пладне је прошло“. Постављено у башти па дугачке столове. Пуши се из дубоке зделе пплећа чорба. После чорбе пилећи паприкаш, па печенп пилићи: све на маслу; најпосле сир, а ручку је зачип грожђе. Красно грожђе! пуне котарице! За столом нас је пуно, али осим мене све људи. Туторова жена овде је, али она пе седе, но нас час служи, час дворн ... Како који грозд добијем, подигнем га у вис, гледам га дивим му се: пун, једар... „Како се зове ово грожђе? — Нишевка. „А ово? — Лисичина. „А ово? — Црна Лоза... Ево Грашац ево Бела Тнквешка, ево Црна Тиквешка, па Дренавница, на Нерешко, па Црвило (ситно црно)...“ Добројеако сам све упамтила, сва имена грожђа, која ми ређаху домаћин и сељаци. За ручком је било н здравица: за добро виђеље, за срећу земље у којо.ј смо. По ручку изиђосмо у манастирску порту. Кроз врата врло високе зидапе ограде вире неколике женске главе. Пођох вратима — нестаде их... Изнђох из порте: младе жене, девојке — беже.