Delo

КЊИГА 42. СВЕСКА 1 Д Е Л О Јануан 1907. год. Сремад и Адамов... неколико их дана растављају од њихова рођења1, неколико месеца од њихове смрти; обојицу роди Војводина, једнога равна Бачка, другога питоми Срем; обојица зарана заволегае српску књигу, обојица одлучише, њезини поклоници да буду, обојица посташе учитељи и песници народни: касно се познаше, брзо спријатељише, али брзо и расташе и светом променише. Не да се руци, што записује у народну читулу имена најврснијих синова његових, да се одмори од тога свог тужнога посла. Не одмараше се она ни после 12. августа 1906., када записа име Стевана Сремца, а 11. јануара 1907. бележи већииме његова садруга п саборца Паје Марковића Адамова. Растављене од живота народна их је читула вечно зближила, — ту леже они сад један крај другога. Сремац је рано оставно свој завпчај, али је малено дете понело са собом необично живе утиске, које касштји ннкако потиснути не могогае. Он се брзо прилагодио новој средини (та и таје средина била исто тако његова!), али се никада није само на њој задржао. Његова је душа вазда жудела, да н просторно и времено обухвати сав народ српски. Бачванин, пише приповетке из ново1 Сремад је рођен у Сенти 11. повемора 1855., а Адамов у Сасама (Новим Карловцпма) 3. новемора исте године. 1*