Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ ВОРВЕ НА ПРИМОР.ЈУ 1 1 парија, а није иоштеђен ни власник штампарије. Драшков Рабош био је мртав. Државна власт нашла је у многим чланцима листа злочипства велике издаје, уврједе величанства п сметаља јавнога мира. Мало касније пуштен је из тамнице власник штамнарије. Није му се могла доказати никаква кривица. Власник и уредннк листа морали су остати у истражном затвору. Истражни затвор био је обавезан ради злочинства велике издаје. II ако судбена истрага није пмала нити је могла имати великих потешкоћа, истражни затвор трајао је дуго. Метличић п Бутијер сједили су осам мјесеци у истражпом затвору. Тек крајем јуна 1888. изведени су пред поротни суд у Спљету. Шта су владини кругови мислили о Драгаковом Рабошу впди се по оитужници државног тужиоца. У тој оптужници, која је потписана у Спљету 6. маја 1888., налазе се н ове тачке: „Истодобно опазити је, да многобројни бројеви Драшкова Рабоша, објелодањени прошасте године, одвећ су се бавили о руској политици, а особито бринућем о Црној Гори и о развитку исте кнежевине. Како се већ рекло, Драшков Рабош изашао је из почетка тискан латиницом, а бројем 34. годпне 1885. почео је излазити ћирилицом, очевидно да тијем покаже боље, да је писан особито за православне Србе. Стао је од тада још више расправљати чшвеницу окупације Босне н Херцеговине са стране Аустро-Угарске државе, а то начином кадрим узрујати чуства српског народа и узбудити жељу на једпност Славена нод заштиту руске државе. Из садржаја дотичних чланака види се, да је Драгошев Рабош циљао на то, да занијека Аустро-Угарској државп свако право уздржат се у Боспи и Херцеговини, да побуни Србе и потакне њнхове тобожње заштитнике проти Аустро-Угарској управи. „Кад се је Драшков Рабош особитом вјештнном бавпо тим питањем, баш у исто вријеме европејско новинство стало је расправљати о постанку Аустријанске окуиације, а истодобно пак и руске новине те и повине других земаља, заговарателшце руске политике, стале су коритн руску владу, јер је допустила ту окупацију. У оно вријеме, дакле, Драшков Рабошпоказа дотичним својим чланцима, да нипошто не бијаше надахиут Аустријапским духом, а особито кад изјави, да је окупацнја слиједила на терет других, којима оне земље бијаху отете. и