Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ КОРВЕ НА ПГИМОРЈУ 1 б мнпјење израое. Страшнн Шекспиров јунак Хамлеткаже: битн и не бити — то ]е питаље. Ми ту ријеч можемо измијенити н казати: гласовати н не гласоватп, ннје питање, ннје барем тако велнко питање, које засијеца дубоко у живот једне странке. Све је до прилика. „Извјесно наш одбор није без узрока даљијех и ближијех дошао до ове одлуке. Наш одбор чуо је толнко гласова за слогу — овај пут не искључиво од људи, који у слогу и неслогу преплијећу своје рачуне — наш одбор чуо је понуде од хрватске странке, колико за овај избор, толико и за све будуће одношаје између српске странке и хрватске, „да се иотпуно споразумљено успостави за будућност у свијем пригодама н у свијем важнијем народнијем и политичнијем питањима1*, баш ' како гласи изјава средишњег одбора народне странке у некндашњем Народном Лпстју. Заиста преговори били су између двају одбора упућени и — ето кад их потанко не можемо за сад испричати, мн бнљежимо ту изјаву п примамо на знање жељу и наду за споразумом, изражену у истој, остајући прп својој свагдашњој мисли, да се права слога може ностићи слогом у начелима и само дјелнма потврдити. „II од своје стране Народни Лист ноздравио је „искреном радошћу" споменуту изјаву, изражавајући и своју наду. „да ће заметнутн преговорн иотпуно успјети и да ће се жуђено коначно споразумљење постигнути.“ У то име он шаље поруку својијем пријатељима: „Пријатељима нашијем свуда по Далмацији препоручујемо, да својијем понашањем не би по несрећп отеготили договоре међу одборима у Задру, дапаче да међусобнијем опћењем и приближењем раде њим у прилог.“ ,11 ову особиту изјаву хрватског органа можемо забиље' жити; ни она се не да карати. С наше стране ми пак немамо за сада никаквијех порука ни препорука нашнјем пријатељима. „Ми се пијесмо с никијем свађали за инад. Ми смо најприје устали на обрану своју и стали смо се борити за пме своје, за име српско, које нама ннје празна ријеч, него нрограм. У тој борби држалн смо се увијек правнце и нстппе: сваком своје, па што коме Бог да. Наши прнјатељи ишлп су нам на руку и помагали нам озбиљно, увијек поступајућп \ вјечно, достојанствено. С тога, остајућп у свом положају и очекују1и: догађаје, ми у погледу понашања немамо никаквијех порука